Piše: Toma Petrović
I pored dosta uloženog truda, istraživanja i obavljenih razgovora sa starim trgovcima nisam uspeo da dođem do pouzdanog podatka ko je, kada i gde otvorio prvi trgovačku radnju u Lajkovcu. Pretpostavlja se da je to bio Nikola Aćima Jovanovića „Aćevac“ koji potiče iz poznate trgovačke porodice iz Valjeva. Pouzdano se zna da je Aćevac odmah po prolasku pruge, preko puta železničke stanice, sazidao etivažu za preradu šljiva i hotel „Lajkovac“, odnosno čuvenu Aćevčevu kafanu, koji je duži period držao Užičanin Sveta Antonović. To je bila ujedno i prva kuća sagrađena u Lajkovcu. Verovatno je posle desetak godina, odnosno početkom 20-ih otvorio i prodavnicu pošto je već imao tog trgovačkog iskustva radeći u porodičnoj trgovini u Valjevu. To su samo nagađanja, a u Lajkovcu i okolini nema više nikoga ko bi to mogao potvrditi. Nažalost, ostalo je nezapisano. Takođe, zna se i da je prva kafana bila „Mehana braće Ivanovića“ 1902. godine, preko puta sadašnje autobuske stanice. Nije poznato da li je tu bio i neki vid trgovine. Kafana je početkom izgradnje pruge Zabrežje – Valjevo pretvorena u radničku menzu, gde je kao kuvarica radila Krista Buljugić.
Foto: Hotel „Lajkovac“ (Aćevčeva kafana) koji je dugi niz godina držao Svetozar Sveta Antonović, a kafanu Voja Filipović. Levo od ulaza bila je prodavnica
Dvadesetih godina počinju se otvarati trgovačke radnje i to nekoliko u kratkom vremenu. Bile su poznate radnje Mitra Simovića iz Obrenovca, Milovana i Isidora Stanića, Luke i Ranimira Đurovića, Đure Petrovića „Kvasca“, Milutina Gajića, Avrama Milovanovića „Ćurka“, Čede Jovanovića-Trišića, Stanimira Sekulića, Žarka Praštala, Aleksandra Leke Brdarića, Dušana Jelića, Pavla Dušića, Živojina Grčića Kuse iz Jabućja i druge. Bilo je i manjih prodavnica, baraka i kioska gde se prodavala razna roba:
Mitar S. Simović iz poznate obrenovačke trgovačke porodice, sazidao je ogroman magacin gde je držao građevinski materijal a u prednjem delu mešovitu roba. Ta trgovina bila je na mestu gde je kasnije podignut Zadružni dom sa osnovom u vidu slova T (Tito), a ulaz u prodavnicu se tačno poklapao sa ulazom u dom. Jedno vreme Stanimir Sekulić vodio je tu trgovinu a magacioner je bio Žarko Nikolić koji je sa suprugom Milicom kasnije radio u „Pobedi“. Živeo je ispod pruge i imao dva sina Žiku i Voju.
Milovan Stanić imao je kuću i trgovinsku radnju pored stare rampe za Pepeljevac kod bivšeg Bloka 2, gde je sada garaža Milovana Lake Bajića, stolara. Pošto je ta radnja bila malo uvučena od glavne ulice on je kupio plac i napravio veliku kuću koja je tada bila najlepša u Lajkovcu i još uvek je u funkciji. U prizemlju gde je bila radnja sada su lovci i prodavnica hrane za kućne ljubimce. Staru kuću sa velikim lokalom, pošto nije imao dece, poklonio je sinovcu Isidoru, takođe trgovcu iz Beograda, a ovaj je tu kuću izdavao i dugo godina u njoj je bila kafana „Zlatno burence“ Steve Likušića Cincara, kuma dr Milosava Bankovića. Kasnije, za vreme rata kada je Milovan, posle jednog mandata predsednika opštine, prešao u Beograd ostavio je radnju Ljubiši Radivojevića, zv Bubac. Kada se rat završio i Nemci napustili Lajkovac, a sa njima i žena prevodilac Fišerka zamolila je Bubca: Ljubiša ostavljam ti harmoniku moga sina da prodaš i nekada, ako se ikada vidimo da mi daš novac. Ljubiša je prodao harmonik sinu Steve kafedžije, Budi i naravno novac joj nije nikada dao jer se više nikada nisu videli.
Foto: Kuća i trgovina Milovana Stanića (levo) sa originalnom fasadom
Luka Đurović, doselio se 1916. godine iz Obrenovca imao je prodavnicu levo od sadašnje zgrade Doma kulture, pa je ubrzo sazidao kuću sa prodavnicom u blizini stare pijace koja sada pripada Sneži novinarki. Luka je sina Ranimira koji je rođen 1902. godine u Obrenovcu uveo u posao i Ranimir je bio dugo godina privatni trgovac da bi kasnije ustupio lokal „Pobedi“ i u tom trgovinskom preduzeću radio do penzionisanja, kada je sa suprugom Vidom napravio kuću ispod pruge, desno od kapije Hladnjače, gde su živeli do smrti.
Foto: Stari lajkovački trgovac Đurađ Đura Petrović na školovanju u Beogradu gde je bio komšija Aleksandru Tirnaniću Tirketu sa kojim je igrao lopte i družio se jedno vreme dok su bili komšije na Čuburi
Đurađ Đura Petrović zv. Kvasac radio je u lokalu svoga strica levo od sadašnjeg hotela. Supruga Brena je iz Koraćice na Kosmaju. Ćerka njene sestre je majka poznate glumice Mirjane Karanović. Brena i Đura imali su sina Živojina Žiku, zv. Đurinac koji je živeo u Beogradu i radio kao otpravnik vozova.
Foto: Supruga trgovca Đure Petrovića sa sestrom i sestričinom Mirjanom Karanović
Milutin Gajić, čuveni lajkovački trgovac držao je pre rata radnju koju su kasnije popularno zvali „Kod četiri žene“ a pre toga „Morava“. Bio je gospodin u pravom smislu te reči, elegantan i uvek besprekorno obučen. Jedan je od osnivača Sokolskog društva sa dr Milosavom Bankovićem. Imao je dosta dece i držao je tu radnju sve vreme okupacije i posle rata kada su komunisti došli na vlast. Ponudili su mu kao dobrom trgovcu da otvori trgovinsko preduzeće i da bude direktor, ali on to nije prihvatio pa mu je radnja konfiskovana i ostao je bez posla. Da bi prehranio dosta dece koje je imao zaposlio se kao pružni-fizički radnik na železnici gde je krampao, kako se to tada govorilo, a supruga Borka je radila kao čistačica u Apoteci. Jedno vreme je pakovao pakete za poštu jer je stanovao u blizini. Ako bi neko hteo da pošalje paket, npr. sinu vojniku, poštari bi ga upućivali na Milutina koji je to radio na neki sitni bakšiš.
Foto: Na jednoj od starih razglednica Lajkovca vidi se spratna kuća Avrama Milovanovića sa velikom trgovinom u prizemlju gde je radila njegova ćerka Darinka – Dara Mala. Ta kuća i danas postoji a vlasnica je Biljana Nikolić
Avram Milovanović, zv. Ćurak rođen je i živeo u Selu Lajkovcu. Kada je izgrađena pruga, Adam je na svom imanju koje je tada pripadalo lajkovačkim potesima sazidao 2-3 kuće i ogroman magacin sa čardakom iznad. Plac mu se protezao od glavne ulice do ulice 13. proleterske koja je kasnije urađena od kuće Maksima Milića do železničke stanice. To je bila četvrta kuća sagrađena u varoši. U tom velikom dvorištu i nekoj od kuća stanovao je veliki broj Lajkovčana koji posle rata nisu imali smeštaj, tako da je u jednom trenutku u tom dvorištu bilo njih 30, što ukućana-što stanara. Oženio se sa Dragom, dev. Tomanić i sa njom imao ćerku Darinku koju su zvali Mala Dara. Bavio se gajenjem ćuraka po čemu je i dobio nadimak a otkupljivao je i prodavao kožu. Imao je i po 500 ćuraka u jednom turnusu koje je izvozio preko Save. Imao je dve angažovane žene koje su čuvale i hranile ćurke. Kasnije je imao i radnju mešovite robe gde je radila ćerka Dara koja je u kuću dovela Božidara Petrovića, zv. Boža Žolja, mašinovođa iz Klanice kod Divaca. Da sve to nebi bilo nacionalizovano, prodavali su kuću po kuću i na kraju i spratnu zgradu do glavne ulice gde je bilo nekoliko lokala. Avram je kasnije bio odbornik u opštini a radio je i kao kantardžija na kantaru koji je bio na pijacu, u neposrednoj blizini njegove kuće. Dosta se razboleo, šlogirao i umro ne tako star.
Foto: Stara razglednica Lajkovca iz 1958. godine, sa fotografijom Bude Likušića, vidi se domaćinstvo Avrama Milovanovića sa velikim jatima ćuraka, a sa leve strane čardak, magacin i kuća sa prodavnicom Ranimira Đurovića koji je kasnije kada je Ranimir prodao srušen. Vidi se i železnička zgrada koja je odmah sa leve strane opštine u izgradnji.
Čeda Jovanović, iz krila Trišići, sazidao je spratnu kuću gde je kasnije bila gvožđara, odnosno danas mesara „Dva brata“. U prizemlju kuće bila je prodavnica a na spratu stan. Imali su i veliko dvorište levo od zgrade. Čeda i supruga Danica imali su sina Slavka koji se preselio u Valjevo kada je ta Čedina kuća bila nacionalizovana. Slavko je bio oženjen sa Manjom, ćerkom Svetozara Svete Baštinca železničkog radnika koji je živeo u Koloniji.
Žarko Praštalo, knjižar doselio seu Lajkovac iz Zenice. U početku je dočekujući vozove prodavao štampu na železničkoj stanici. Oženio je se sa Canom iz bogate porodice Kolaković iz Belanovice, napravio kuću na velikom placu, levo od crkve (kasnije su od tog placa dobijena tri) i otvorio knjižaru do apoteke. Štampao je i prodavao jednu od prvih rezglednica Lajkovca. Posle rata, 1948. godine knjižara mu je konfiskovana a on je prodao tri placa, posto je prethodno prodao pola prvog placa Dušanu Mitroviću a drugu polovinu placa poklonio crkvi za crkveni dom koji je dosta kasnije sagrađen na tom mestu. Kada mu je knjižara konfiskovana iz revolta je napustio Lajkovac i nastanio se u Valjevu gde je napravio kuću u ulici Hajduk Veljka br. 2 i otvorio knjižaru na sadašnjem Desankinom trgu.
Dušan Jelić Dušančić iz Sela Lajkovca imao je pre i tokom rata svoju prodavnicu u Guskovači. Ispred radnje bila je jedna nastrešica i ispod nje sto i klupa pored puta prema Selu Lajkovcu. Tu je uvek sedeo prvi komšija Jovan Jeftić zv. Gusak koji nije ni mogao dalje jer je bio slep a tu stazu od kuće do prodavnice znao je napamet. Priča se da mu je ljubavnica sipala sodu u oči i oslepela ga. Pošto je stalno sedeo na toj klupi ceo taj kraj Lajkovca dobio je naziv Guskovača. Dušančić je radio u toj prodavnici i neko vreme posle rata kada je zatvorio i zaposlio se u Ložionici. U braku sa Slobodankom dev. Milosavljević iz Jabučja imao je sina Živojina-Žiku, diplomiranog pravnika.
Stanimir Sekulić držao je u ta stara vremena, oko i posle rata, prodavnicu mešovite robe uz staru pijacu u lokalu Vukašina Petrovića. Pored robe u radnji je prodavao i ribu koju je lovio u Kolubari jer je bio prvi i jedini profesionalni alas sa legalnom dozvolom u Lajkovcu. Ispred radnje imao je jednu veliku motku na kojoj je držao okačenu ribu, uglavnom somove, koje je hvatao u Kolubari koja je tada bila puna ribe. Bilo je po nekoliko somova raznih veličina, 2, 4, 8, 10 kg koje je prodavao uglavnom nedeljom kada je od vajkada bio pijačni dan u Lajkovcu. Pomoćnik mu je bio Petronije Petrović-Ćatíć iz sela Lajkovca, koji se celog života bavio ribolovom.
Foto: Predratni lajkovački trgovac Milutin Gajić, jedan od osnivača Sokolskog društva 1930. godine
Železničari su se snabdevali uglavnom u železničkoj zadruzi u kojoj je jedno vreme radio Dragoljub Andrić, poreklom iz Komanica kod Mionice, a kasnije zadrugu su vodili Lazar Šešlija i Milan Petković. Bila je smeštena u jednoj velikoj prostoriji u blizini kafane „Koreja“ ili „Drina“ kako se zvanično zvala u to vreme i u njoj je bilo mešovite robe koja je bila jeftinija od robe u drugim prodavnicama, a železničari su dobijali i na kredit. Uvođenjem “Ž“ i „K“ karte mogao se dobiti i tekstil. U toku 1945. godine bilo je organizovano snabdevanje železničara određenom količinom namirnica (brašno, šećer, so, ulje i dr.) dok su gas (petrolej) dobijali oni koji nisu imali struju. Za vreme i posle okupacije železničari su se snabdevali direktno od poljoprivrednih proizvođača – članova železničkih porodica ili njihovih rođaka koji su im robu donosili u stan ili kuću. Između ostalog donosili su im mleko, premda su skoro svi imali koze u vreme kada to nije bilo zabranjeno, mlečne proizvode, jaja, zaklanu živinu, povrće i voće, pa čak i meso od zaklane stoke, uređenu prasad i jagnjad, i pečene po narudžbi, a sve to i na rate. Mnogi su imali tzv. poseke koje su hranili za jesen i od njih imali slaninu, suvo meso, suva rebra i drugo.
Bile su i manje radnje Obrada Petkovića, piljara koji je prodavao robu na pijaci kao i Mihaila Đurđevića i Dragiše Petrovića „Nosonje“ koji je pravio i prodavao sveće, a držao je i drugu mešovitu robu, poput slatkiša, uglavnom lulica i svilenih bombona i leti sladoleda za decu. Dragišina radnja bila je na mestu sadašnje Železničke ambulante u vidu barake pored trotoara nasutog šljakom. Do njega je bila pekara Petra Ilića i njegovog brata Nikole koji je tokom rata straljan na Banjici. Bilo je i nekoliko trafika gde se pored novina prodavala i druga mešovita roba. Tu su radili Dragiša Mićić, Ružica i Rade Jovičić, Živka Ćosić, Darinka Petronijević, Ajša Petrović, Slavica Pavlović, Svetlana Bojičić, Cveja iz Ćelija, Slavko iz Bogovađe i drugi.
Zbog dužine teksta o starim lajkovačkim trgovcima pišem još jedan članak u kome će biti reči o radnicima trgovinskog preduzeća „Pobeda“ od nastanka do zatvaranja i trgovcima koji su radili u prodavnicama preduzeća iz drugih, uglavnom susednih opština.
petrovictoma@yahoo.com
