U okviru manifestacije „Dani Belog Markovića“ u Lajkovcu je s posebnom pažnjom i pijetetom predstavljen Zbornik o prozi Radovana Belog Markovića „Kroz kapije budućih vremena“. Promocija je održana u Gradskoj kući, u prisustvu brojnih poštovalaca lika i dela jednog od naznačajnijih savremenih srpskih književnika.
U programu su učestvovali prof. dr Radivoje Mikić, Violeta Milošević, direktorka Matične biblioteke „LJubomir Nenadović“ iz Valjeva i u ulozi voditelja mrs Daren Milivojević.
U zborniku su sabrani radovi sa naučnog skupa održanog maja 2022. godine, koji je organizovala Matična biblioteka „LJubomir Nenadović“ u valjevskom Muzeju zavičajnih pisaca. Radove je izložilo 13 učesnika, među kojima su bili prof. dr Radivoje Mikić, Miloš Kovačević, Milica Kecojević, Snežana Samardžija, Aleksandar Milanović, Jelena Novaković, Milan Aleksić i drugi.
Zbornik potpisuje valjevska biblioteka, do sada je predstavljen u Kolarčevoj zadužbini u prestonici, a organizator lajkovačke promocije bila je Biblioteka „Radovan Beli Marković“.
Kako su učesnici promocije podsetili, pripreme za realizaciju prošlogodišnjeg naučnog skupa u Valjevu započele su još za piščevog života i on je sa mnogo nestrpljenja dočekivao svaki preduzet korak.
Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović” baštini nematerijalno kulturno nasleđe i stara se da od zaborava sačuva sve ono važno i značajno u oblasti kulture, kniževnost, a pre svega pisane reči naših znamenitih zavičajnih autora, podsetila je direktorka valjevske biblioteke Violeta Milošević.
A u toj biblioteci, Muzej valjevskih pisaca u znaku je i Radovana Belog Markovića. I baš u njemu “prolazilo” se kroz “Kapije budućih vremena”, kako je nazvan naučni skup, a potom i zbornik posvećen jednom od najznačajnijih savremenih srpskih književnika.
I na lajkovačkoj promociji zbornika oprozi Radovana Belog Markovića istaknute su specifičnosti koje je pisac doneo u srpsku književnost i ocenjeno da je bio veliki majstor jezika i stila: “Radovan Beli Marković je od svojih prvih priča i svog prvog romanesknog ostvarenja pokazao da je pisac koji nije došao da ponavlja, da umnožava ono što u srpskoj književnosti već postoji nego da dođe do novih stilsko-jezičkih i tematsko-morfoloških rešenja”
Ocenjeno da je Radovan Beli Marković je veliki majstor jezika i stila: “Takvi pisci su uvek retki u svakoj književnosti. Mi imamo nekoliko takvih pisaca. Crnjanski, Andrić, do određene mere i neki drugi pisci. Ali nikad se nije do sad pojavio pisac koji je od početka do kraja imao taj sistematičan napor da bude na vrlo velikoj visini kada su u pitanju jezik i stil”, kaže prof. dr Radivoje Mikić.
-Književna sudbina može da dobije mnogo oblika, a Beli Marković je za sebe izabrao onu sudbinu koja podrazumeva predanu službu jeziku i umetnosti pričanja. Od samog početka se opredelivši da mu kolubarski kraj, Lajkovac i Valjevo budu središte književnog sveta, Beli Marković sve do zaveštajnog romana „Stojna vetrenjača” nije prestajao da piše jednu razgranatu poemu o svom zavičaju, u kojoj se mešaju pohvala i pokuda, radost i tuga zbog toga što je sve onako kako jeste … podsetio je i ovoga puta prof. dr Radivoje Mikić.
Piščeva smrt je izmenila karakter naučnog skupa, a time i samog zbornika, otvorivši i književnoistorijsku perspektivu za pogled na prozu Radovana Belog Markovića, drugim rečima, za ocrtavanje mesta ovog pisca u srpskoj književnosti, odnosno za pokušaj da ovog pisca, koristeći jedan njegov naslov, propustimo „kroz kapije budućih vremena” – poručio je Mikić ukazavši na to da su romani Radovana Belog Markovića, od „Lajkovačke pruge” do „Stojne vetrenjače”, uvek izraz visokog artizma, onog artizma za koji je Žan Ruse, opisujući baroknu književnost, rekao da se zasniva na „dizanju teškog bremena jezika”.
– Sve to, kao i odlike priča Radovana Belog Markovića, pokazuje da je među nama bio pisac koji je, u to nema sumnje, kao i Branko Miljković pre njega, verovao da u umetnosti rezultat neposredno zavisi od savladanih teškoća. I savladavao je teškoće koje ni u jednom slučaju nisu bile male i iz kojih je izraslo delo koje je jedinstveno u savremenoj srpskoj književnosti i koje traži da mu se vraćamo, ali tek onda kad svoj analitički jezik saobrazimo njegovoj složenosti i snazi, konstatovao je prof. dr Radivoje Mikić.
Lajkovačka promocija Zbornika o prozi Radovana Belog Markovića „Kroz kapije budućih vremena“ ima posebnu težinu.
Kruna manifestacije “Dani Radovana Belog Markovića” biće u novembru oličena kroz predstavljanje nagrađene knjige Emira Kusturice „Vidiš li da ne vidim“ u izdanju Srpske književne zadruge, ovogodišnjeg dobitnika književne nagrade “Radovan Beli Marković”.
