Kao student Pedagoškog fakulteta u Užicu, smer učitelj, Aleksandra Mirković prijavila se za posao ličnog pratioca jer je želela da stekne nova iskustva u radu sa decom i da se dodatno pripremi za budući poziv učitelja.
Oduvek je, kaže, sebe videla u radu sa decom, u okruženju gde može da pomogne, podrži i raste zajedno sa njima.
Ovo je njeno iskustvo:
“Već godinu dana radim sa jednom divnom devojčicom koja pohađa treći razred lajkovačke Osnovne škole “Mile Dubljević”, u Izdvojenom odeljenju u Vračeviću.
Ono što me je od prvog dana posebno oduševilo jeste atmosfera u odeljenju koje ona pohađa – toplina, drugarstvo, pažnja i iskrena podrška. Deca je svakodnevno prihvataju, spontano joj prilaze, drže je za ruku, pozivaju je u igru, ohrabruju, podržavaju, pomažu joj u aktivnostima i podstiču da se uključuje u zajednički rad i igru. Svaki njen osmeh, svaki mali napredak – to su trenuci koji vrede više od svega.
To prihvatanje i iskrenost među decom pokazuju nam koliko inkluzija zapravo dolazi iz srca i koliko od najmlađih možemo učiti velikoj čovečnosti. Ta toplina i povezanost među učenicima, kao i divna saradnja sa učiteljicom, znatno su mi olakšali posao i učinili da se u školi osećam kao deo jedne velike zajednice. Podrška koju je Anja dobila od svojih drugara i učiteljice olakšala je i moj rad.
Radni dan u školi za mene nije samo obaveza, već i prostor u kome osećam pripadnost. Svaka mala pobeda, svaki osmeh nakon savladane teškoće – naš je zajednički uspeh.
Posao ličnog pratioca nije lak, ali je ispunjen smislom. Zahteva strpljenje, stalnu koncentraciju, ali i mnogo ljubavi, empatije i istinsku želju da budeš nečija podrška. Ono što ovaj posao pruža zauzvrat ne može se izmeriti – osmeh deteta, njegova radost, osećaj sigurnosti i napredak koji vidite iz dana u dan najveća su nagrada.
Biti lični pratilac nije samo posao – to je poziv. Često ste podrška u učenju, ponekad u kretanju, ponekad u emocijama, a najčešće sve to zajedno. Uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u redovni obrazovni sistem donosi dobrobit i njima i svima nama koji smo deo tog procesa: deca stiču samopouzdanje, sigurnost i osećaj pripadnosti, a mi – zaposleni, studenti i pratioci – stičemo nova znanja i veštine koje unapređuju kvalitet našeg rada i lični razvoj.
Dakle, lični pratilac je nekad podrška u učenju, nekad u kretanju, nekad u emocijama, a najčešće sve to zajedno. Zato želim da ohrabrim sve koji razmišljaju – mlade ljude, studente, nezaposlene, kao i one koji vole da rade sa decom, koji traže siguran i plemenit posao – da razmisle o tome da se prijave za ovu ulogu. Ne morate imati veliko iskustvo; dovoljno je da imate srce, dobru nameru, želju da učite i volju da pomognete detetu da raste u okruženju koje ga prihvata i podržava.
Možda ćete baš vi biti ta podrška koja će nekom detetu promeniti školske dane, osnažiti ga i pomoći mu da raste u ono što želi da postane. Možda ćete vi biti razlog jednog iskrenog osmeha, novog koraka ili nove male pobede. Ovo nije samo radno mesto – ovo je prilika da nekome ulepšate detinjstvo, a sebi život obogatite iskustvom koje se pamti.
Iako ova uloga još uvek nije dovoljno poznata javnosti, ona je izuzetno važna. Lični pratioci pomažu deci da budu ravnopravno uključena u obrazovni sistem, i samim tim učestvuju u stvaranju društva koje razume, prihvata i podržava različitosti. Mnogi za ovaj posao ne znaju, a neki ga izbegavaju jer odgovornost koju nosi nije uvek srazmerna primanjima. Ali vrednost ovog poziva mnogo je veća od cifre na papiru: dovoljan je jedan osmeh deteta, jedan mali pomak, jedan zajednički uspeh da shvatite koliko ste važni.
Potrebno je još ljudi koji žele da pomognu deci sa smetnjama u razvoju da se osećaju sigurno, prihvaćeno i vredno; ljudi koji žele da ulože svoje vreme, znanje i srce u decu koja imamo obavezu da podržimo. Njima naša podrška znači mnogo, a svako ko se upusti u ovaj posao brzo shvati da zauzvrat dobija iskustvo koje se teško rečima opisuje – iskren osmeh, vidljiv napredak i osećaj da radite nešto duboko važno.
Inkluzija je put kojim kao zajednica treba da idemo, da svako dete bude prihvaćeno i uvaženo. I zato je uloga ličnih pratilaca dragocena.
Zajedno možemo stvoriti okruženje u kom sva deca osećaju sigurno, podržano i slobodno da rastu u skladu sa svojim mogućnostima.
Budite deo te priče!”
