Danas na Međunarodni dan nege i podrške, Merck i UN Women Srbija pokreću inicijativu
Danas se širom sveta obeležava Međunarodni dan nege i podrške, a Merck i Kancelarija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN Women Srbija pokreću prvu regionalnu inicijativu koja okuplja vladin, civilni i korporativni sektor sa ciljem da se neformalni staratelji i starateljke prepoznaju i vrednuju u društvu.
Neformalni staratelji i starateljke, najčešće članovi porodice, obezbeđuju više od 80 odsto nege osobama sa dugotrajnim zdravstvenim stanjima i ključni su za živote miliona pacijenata širom sveta. Uprkos tome, njihova uloga ostaje nevidljiva, rekao je Danilo Mijušković, predstavnik Merck-a.
Foto/ Tanjug: Danilo Mijušković, predstavnik Merck-a
Kako je istakao, neformalni staratelji, najčešće članovi porodice, jesu okosnica našeg zdravstvenog sistema, i ova tema postala je jedno od najvažnijih socijalnih i ekonomskih pitanja širom sveta.
“Iako briga o voljenima, prijateljima i komšijama nije novi pojam, kontekst te brige se značajno promenio, ukazao je Mijušković.
Naglašava i da porodice danas imaju sve manje članova i da se mogućnosti i očekivanja na tržištu rada menjaju, naše stanovništvo stari, životni vek se produžava, a hronične bolesti postaju sve učestalije.
“I zato smo danas ovde, kada obeležavamo Međunarodni dan nege i podrške, jer želimo da skrenemo pažnju na ogromnu, ali često nevidljivu vrednost neplaćenog rada i neformalnih staratelja, rekao je Mijušković.
Kako je dodao, Merck želi da okupi vladin, civilni i korporativni sektor kako bi se neformalni staratelji i starateljke prepoznali i vrednovali u društvu i zahvaljuje partnerima UN Women u Srbiji kao i Vladi Republike Srbije na podršci i učešću.
Istraživanja pokazuju da čak 89 odsto neformalnih staratelja i starateljki stavlja zdravlje osobe o kojoj brine, najčešće svakodnevno, ispred sopstvenog zdravlja, a 30 sati nedeljno je prosečno vreme koje posvećuju brizi i nezi, najčešće o članu svoje porodice. Oni obezbeđuju više od 80 odsto nege osobama sa dugotrajnim zdravstvenim stanjima, naveo je Mijušković.
Prema njegovim rečima, čak 68 odsto neplaćenih staratelja i starateljki izjavilo je da su im potrebne dodatne obuke za korišćenje telemedicine, online alata i mobilnih aplikacija, a 81 odsto neformalnih staratelja i starateljki kaže da su morali da žrtvuju privatni život zbog osobe o kojoj brinu.
“Tu je, naravno, i briga o finasiranju, izostanicima sa posla i balansiranju svih obaveza koje često utiču na zdravstveno stanje samih staratelja”, rekao je Mijušković.
On je naveo da je jedna kanadska studija iz 2009. godine procenila da bi zamena porodičnih staratelja i starateljki plaćenim radnicima koštala 25 milijardi dolara, što je tada iznosilo oko 14 odsto ukupnih zdravstvenih izdataka u Kanadi.
Žene, kako je ukazao, obavljaju čak 76,2 odsto neplaćene brige i nege, 3,2 puta više u odnosu na muškarce, a procenjuje se da će do 2030. u svetu biti 2,3 milijardi ljudi kojima je potrebna briga i nega.
“U Srbiji žene provedu gotovo dvostruko više vremena u poslovima brige i nege nego muškarci, dok se vrednost tog neplaćenog rada procenjuje na oko petinu BDP-a zemlje. Briga nije samo pitanje jednakosti, već i ekonomski i društveni izazov, rekao je Mijušković.
On kaže i da je Merck ove godine uveo globalni Program za odsustvo sa posla starateljima u svim evropskim zemljama, među kojima je i Srbija.
“Naš program za odsustvo sa posla starateljima namenjen je zaposlenima koji brinu o članovima uže porodice, i obuhvata deset dana plaćenog odsustva sa posla, kao i podršku u vidu savetovališta i obuka. Inače smo već niz godina posvećeni i dajemo podršku starateljima, rekao je Mijušković.
Kako je dodao, inicijativa koju su na svetskom nivou pokrenuli u 2017. godini za podršku starateljima širom sveta Embracing Carersotvorila je put za unapređenje njihovog statusa.
Ova globalna, nagrađivana inicijativa koju sprovodimo u saradnji sa vodećim organizacijama za staratelje širom sveta, ima za cilj da podigne svest, pokrene diskusiju i pozove na akciju u vezi sa često zanemarenim potrebama koje staratelji imaju, a u Srbiji je pokrenuta 2025. godine, istakao je Mijušković.
On ukazuje da će većina nas u nekom trenutku svog života biti staratelj, te da je briga o drugima ključna vrednost koju žele da prenesu i zato prepoznaju tu veoma važnu ulogu koju imaju staratelji.
“Zato smo i danas ovde jer želimo da okupimo institucije i civilni sektor, kako bi staratelji i strateljke, koji su nevidljiva okosnica zdravstvenog sistema, bili prepoznati u društvu, zaključio je Mijušković.
Na inicijativu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, 2023. godine ustanovljen je Međunarodni dan nege i podrške, koji se obeležava 29. oktobra. Ovaj dan posvećen je svima koji brinu o drugima – deci, starima i bolesnima – i koji svojom pažnjom i posvećenošću čine temelj svakog društva.
Briga o drugima, bilo profesionalna ili porodična, plaćena ili neplaćena, jedna je od najvažnijih društvenih uloga današnjice.
U svetu u kojem stanovništvo sve više stari, pružanje nege postaje ključni izazov, ali i moralna obaveza.
Neformalni negovatelji – članovi porodice, prijatelji ili komšije – često su nevidljivi stubovi podrške. Oni bez kojih sistem dugotrajne nege ne bi mogao da funkcioniše.
U Srbiji, Crveni krst već godinama pruža podršku neformalnim negovateljima kroz projekte, istraživanja i edukativne programe.
“Briga je ljubav, ali i posao. Posao koji najčešće žene obavljaju svakog dana, neplaćeno i nevidljivo.
Danas im se zahvaljujemo, ali i podsećamo da zahvalnost nije dovoljna bez sistema koji ih podržava!”- rekla je danas Jelena Ružić, predsednica ŽUKO, povodom Međunarodnog dana nege i podrške.
Istraživanja pokazuju da više od 90 odsto građana koji se oslanjaju na pomoć neformalnih negovatelja ne prima nikakvu naknadu, a svega četvrtina ima pristup stručnim savetima i podršci.
Obeležavanjem Međunarodnog dana nege i podrške, svet podseća da briga o drugima nije samo privatna obaveza, već zajednička odgovornost društva, koje mora da prepozna, vrednuje i podrži one koji svakodnevno neguju život.
