Jesenjinovim rečnikom rečeno poput “Umreti nije ništa novo na ovom svetu, al’ ni živeti nije baš najnovije…” ni zahvalnost i nezahvalnost niti su nešto novo na ovom svetu, ni baš najnovije, ali zahvalnost jedne Lajkovčanke zaposlenima u Zdravstvenom centru Valjevo je nekako posve nesvakidašnja.
Vesna nam se javila sa svojom pričom o utiscima iz valjevske bolnice, sa željom da to vide oni o kojima piše.
Naime, Vesna je nakon desetodnevnog boravka u bolnici izašla pre par dana, nakon što joj je uspešno ugrađena proteza u desno koleno.
Za sve one koji Vesnu poznaju, ovakav gest i ovakav način izražavanja zahvalnosti nisu uopšte iznenađujući.
Vesna je u Lajkovac udajom za Velizara došla iz Beograda pre skoro pola veka. Donela je jedan potpuno autentičan pečat svoje ličnosti, koji je prisutan i danas. Osobena u svemu, čak i u tome da je njena nepredvidivost predvidiva.
Osobina koju psebno neguje kod sebe i koja je gotovo “zarazna” za ljude oko nje je upravo ta vrsta zahvalnosti, pa i za najsitniji čin.
Generacijama gotovo da nema deteta, u ovo skoro pola veka, koje je poznavala, a da mu veštim svojim rukama nije napravila i poklonila maštovitu i kreativnu igračku, kao znak pažnje, dobrodošlice na ovaj svet i znak zahvalnosti njegovoj porodici za nešto što je prepoznala kao čin dobre volje…
Vedranova i Lacijeva mama, Vesna Veljina, Vesna iz Marketinga ZZ Lajkovac (gde je ostala zapamćena po maksimalnoj kreativnosti i posvećenosti poslu), Vesna iz “Nodela”, Vesna iz hora, Vesna iz secondhand radnje…A i secondhand radnja čak može biti posebna, ako u njoj radi Vesna, pa muštetije biraju brižljivo sortirane komade originalne retro garderobe slušajući Enigmu, Genesis…
Ako si čitavog svog života nesebično pažljiv prema svima u okruženju, onda je logičan sled stvari da i prema tebi budu pažljivi. Upravo to je doživela Vesna u valjevskoj bolnici.
Pre operacije mogla je da izdrži svega pet do deset minuta hoda. Sada je presrećna što će njeno koleno ponovo biti u funkciji, još neverujući da je dobila bitku sa listom čekanja i da je sve prošlo kako treba, a utisak nad utiscima je besprekorna etika zaposlenih i tretman koji je kao pacijent imala u valjeskoj bolnici.
Vesninu impresiju prenosimo u celosti, sa željom da to pročitaju prvenstveno oni o kojima je reč.
U Lajkovcu i u avgustu ’25.
Kroki prikazi ljudi koji su učinili da se osetim zaštićenom i da ono što mnoogoo boli, boli manje.
Bila u bolnici. Valjevskoj
Izašla onomad, deseti dan po operaciji kolena.
Ne znam ime anestetičarke koja me je tihim obraćanjem, sa vazda potpitanja, nežno uvodila u Morfejeve lavirinte.
Pamtim samo da me je njeno prisustvo bezbedno i meni ugodno uspavalo, i sretno probudilo.
Hvala joj na tome.
(Istina, priželjkivala sam da namesto nje to bude curetak Katarina, sa kojom sam se “ukačila”pri pregledu uoči operacije, kojoj bi više sledovalo skakanje lastiša sa sve mašnama na repićima i lilihipom u ruci, nego znanje o tome koliko leka na kilo žive vage treba da te dovede u stanje bez osećaja.)
Dr. Saša
Mag valjevske ortopedske hirurgije
Eto ga, odmah iza prvih petlova, sa senzorima za toplotu u šakama, prelazi preko otkrivenih, od joda crvenokožnih stopala naših sašitih nogu, kol’ko da ulovi kakvu pojavu otetu kontroli.
(Ne setih se na vreme zamoliti i za liposukciju na oba moja debela kolena, kad već reže.
Dr Saša bi to očas posla obavio. )
Anđelka
Slow motion, štedljivih osmeha, pouzdana, odmerena.
Zorica
Tiha, nenametljiva, sa aurama koje odašilju sigurnost.
Rale
“Promiče ( jedino ) momče kroz selo”, ali momčetu ništa na odeljenju ne promiče, hitar, efikasan,
preozbiljan .
Marina
Vetropirasto, mladoliko, saosećajno lepojče, veoma prisebno u kriznim situacijama.
Glavna sestra Sneža
Temeljna u objašnjenjima,
milujućih pokreta pri previjanju,
sa zvonkim, ohrabrujućim smehom
Pretopla, spontana i uvek razgovorljiva, plavušica Žica.
Fizioterapeut Terminator Fića
Odlučan, naoko bezosećajan, sve u svrhu motivacije za oporavak.
Higijeničarka Sneža
Nečujna, predana poslu, svima u sobi na usluzi ;
“sipaj mi vode, doteraj mi hodalicu, baci mi otpatke, pozajmi mi ubruse”
Beli, gusto tkani pamučni čaršafi, još iz “Zaboravljene zemlje”, dodatni rashladni alat u vrelim danima.
Space shutile
Meni slučajno dodeljen krevet, okrepljujuće udobnosti, zbog koje nisam želela izaći iz bolnice
Počastvovana sam i nagrađena, boravkom u bolnici sa ovakvim osobljem , u Belom Valjevu.
Svima nemereno “fala, di čuli i di ne čuli “.
Sa dragošću ,
lepi pozdravi iz 👍 🐑
Vesna Jovanović
