U šabačkom Kulturnom centru održano je Veče sa umetnikom Milutinom Rankovićem, na kome su o umetniku govorile Sonja Petrović Jagić, istoričarka umetnosti, urednik programa i kustos galerije šabačkog Kulturnog centra, Andrea Sokić, istoričarka umetnisti i kaligraf i profesor književnosti Stevan Simić, predsednik Zadužbinskog društva Prvi srpski ustanak Mišar.
Sonja Petrović je istakla, da je Milutin Ranković decenijama širio srpsku umetnost i kulturu, kroz likovnu umetnost i pisanu reč, te da je zasluženo poneo Vukovu nagradu, koja je jedna od najvećih u kulturi Srbije.
Stevan Simić je podsetio na monumentalne skulpture istorijskih ličnosti koje je Milutin Ranković načinio kao spomen obeležja na Mišaru, kao i na brojne manifestacije kulture koje je Ranković organizovao.
Andrea Sokić je rekla: “Milutin Ranković me asocira na vreme koje nisam doživela, već na vreme o kome sam čitala, kada su se u Skadarliji okupljali boemi Jovan Cvijić, Mika Alas, Nušić, Meštrović, Đura Jakšić, pravili sastanke i ljudima donosili kulturu, takav jedan čovek je danas među nama, to je Milutin Ranković, koga sam uporedila sa Đurom Jakšićen, ne zbog sličnosti u stilu, već što on na isti način živi svoju umutnost i što je za njega umetnost suština neodvojiva od stvarnog života.”
Danka Ivanović je Simiću uručila portret Milutina Rankovića u narodnoj nošnji.
Portret je odmah priključen Muzejskoj postavci Zadužbinskog društva u Mišaru, gde se čuvaju Milutinov skulpture i ustakljeni novinski tekstov i knjige o umetniku Milutinu Rankoviću.
Milutin Ranković se brojnoj publici odužio autorskim pričama i zdravicama, posebno iz poslednje knjige u izdanju Ars Nove iz Valjeva, koje su bile i najava za probrani repertoar vokalno – instrumentalne grupe Šapčanke, koje Milutina godinama prate na njegovim izložbama i promocijama.
