Piše: Toma Petrović
U starom Lajkovcu bilo je dosta zanimljivih događanja koja bi za dosta čitaoca bila interesantna. O nekima sam u moje tri knjige, „Stari Lajkovac – neispričane priče“, „Stari Lajkovac – drugo dopunjeno izdanje“ i „Stari Lajkovac u slici i reči“ već pisao. Iskreno bih preporučio drugu knjigu koja na 420 strana ima dosta zanimljivih priča, podataka o starim lajkovačkim porodicama, događanjima, varoškim ulicama sa podacima gde je ko i kada pravio kuću i još dosta materijala sa podacima koji su nepoznati i starijim osobama iz Lajkovca. Takođe, zadnja knjiga koja je nedavno izdata i još miriše na štamparske boje dobila je podnaslov „u slici i reči“ štampana na oko 150 strana na kojima je blizu 500 crno-belih fotografija starog Lajkovca od kojih mnoge do sada nisu viđene.
Rekoh da je u starom Lajkovcu bilo dosta zanimljivosti o kojima bi mogla knjiga da se napiše a ja ću, za sada, na portalu lajkovacnadlanu.rs objaviti samo tri koje su po meni zanimljive a koje su random (nasumično) odabrane.
Prva, kratka priča, je sa početka prošlog veka a odnosi se na godine izgradnje pruge Zabrežje-Valjevo. Priču je objavio časopis „Mali žurnal“ 15. juna 1908. godine, a da ne bih napravio neku grešku u izražavanju citiraću je:
„Nesrećni slučaj – prilikom postavljana pomoćnih direka više drenaža na pruzi kod Žutog brda u selu Jabučju nesretnim slučajem bio je mrtav Dragomir Jovanović, radenik, koga je ubio takođe radenik Dradomir Janković. Kad’ je Janković zamahnuo čekićem da udari po direku, Jovanović, koji je direk pridržavao, omaknuo se te mu glava pod čekić dođe. Kako je udarac bio jak a čekić težak to je glava Jovanovića prsla i on je na mestu ostao mrtav. Policijskim izviđanjem utvrđeno je da je Jovanović žrtva nesrećnog slučaja pa Jankovića nije ni pritvarala, no samo dalje istragu vodi, a kada akta budu gotova i dostavljena sudu doneće se akt o prekidu isleđenja.“
Lajkovčani, uglavnom, ne znaju da je polovinom prošlog veka Savom i Dunavom plovio brod sa nazivom naše varoši. Koliko je Lajkovac bio značajan, prvenstveno kao železnički čvor i koliko je bio u trendu razvoja govori i činjenica da je jednom od 10 novih brodova-blizanaca (jednotipnih) za BBP iz Beograda, prvenstveno za međunarodni saobraćaj na Dunavu. Bilo ih je 10 sa imenima: Lajkovac, Lazarevac, Ljig, Čačak, Ivanjica, Sopot, Ćuprija, Paraćin, Mladenovac i Boljevac. Imao je jedno prostrano skladište za prevoz raznih vrsta tereta kojima ne smeta izloženost atmosferalijama. Završen je 1980. godine u Beogradu.
Registrovan je sa sledećim dimenzijama: dužina 76.91 m, širina 10,80 m, visina 3,41 m (visina najviše nepokretne tačke 7,00 m). Nosivost broda 1173 (deplasman praznog 458 t); gaz najmanji 0,66 m, najveći 3,00 m. Brod „Lajkovac“ pokretala su dva vanbrodska motora sa ukupno 730 KS. Zanimljivo je da su ovi snažni dizel motori sa šest cilindara proizvedeni u Čarlstonu (Južna Karolina) SAD godinu dana pre porinuća broda. Na krmenom delu nalazila se nadgradnja sa kormilarnicom i prostorijama za članove posade. Pramčani deo bio je podešen i opremljen da u slučaju potrebe gura jednu baržu.
Foto: Brod „Lajkovac“ na Savi u Beogradu 1985. godine, snimio M. Likušić
Foto: Brod blizanac „Ivanjica“ snimljen u Lincu, Austrija. „Ivanjica“ i „Lajkovac“ bili su potpuno isti, što ne isključuje mogućnost da je i brod sa nazivom naše varoši plovio do Linca
Pored “Lajkovca” imao je naš glavni grad i pravi pravcati morski brod. Zvao se “Kolubara” i Beograd mu je bio matična luka. Zamislite, spustite se sa Terazija pešaka dole na Savamalu, ukrcate se na brod i dođete, bolje reći doplovite u… Egipat!
Danas je potpuno zaboravljeno da je Beograd bio i morska luka u srcu kontinentalnog dela Evrope! I to ne tako davno, pre svega šezdesetak godina. I da je imao redovnu brodsku liniju iz Karađorđeve ulice direktno za Bosfor, Mediteran, Afriku, Aleksandriju…! Bilo je to u jednom periodu s kraja pedesetih i tamo do početka sedamdesetih.
Pomorsko rečni brod „Kolubara“ koji je 60-ih godina plovio na relaciji Beograd-Istanbul-Aleksandrija. Porinut je 1967. godine u Titovom brodogradilištu u Kraljevici. Izgrađen je kao linijski brod za beogradsko JRB i zaveden u registar luke Beograd kao brod velike obalske plovidbe. Dužina mu je iznosila nešto preko 77 metara, a širina 8,6. Gaz mu je bio 2,98 metara i nosivost 1.100 metričkih tona. Zbog plovidbe po rekama i prolaska ispod mostova „Kolubara“ je imala nešto niži komandni most i pokretni jarbol. Zbog požara koji je zadesio prodat je Turskoj 1997. godine gde je registrovan pod imenom „Karabacak 1“ u Istambulu.
Foto: „Kolubara“ pri prolasku kroz Bosfor
Da bi brod sa putnicima i robom stigao do obala Aleksandrije, Kolubara je morala da plovi Dunavom, kroz Sipski kanal na Đerdapu, pa Bugarskom, zatim bi skrenula kroz Rumuniju i uz granicu sa današnjom Ukrajinom (tada Sovjetskim savezom) ulazila zajedno sa Dunavom u Crno more. Odatle bi stizala do Bosforskog kanala na prvu stanicu – Istanbul. Dok su se putnici divili lepotama Istanbula dizala je sidro i uplovljavala u Egejsko more.
Foto: Posada i putnici „Kolubare“
petrovictoma@yahoo.com
