“A ko brine o mamama?” je pitanje koje postavlja ŽUKO kroz svoj novi projekat koji će se baviti mamama dece sa smetnjama u razvoju.
Mame ove dece su nevidljive za sistem i često za institucije.
“Kroz istaživanje koje sprovodi ŽUKO, saznaćemo koje su zaista potrebe ovih mama i na osnovu toga će biti napravljen niz usluga. Na taj način ćemo moći da pratimo potrebe, ali i stepen zadovoljstva navedenim usluga i koliko one koštaju. Kada se dobiju podaci, krajnji cilj je predstaviti ih lokalnim samoupravama koje bi kasnije mogle da ih uvedu i prilagode mamama dece sa smetnjama u razvoju u svojoj lokalnoj samoupravi.
Prema dosadašnjim rezultatima istraživanja, više od polovine anketiranih mama je reklo da su izuzetno opterećene neplaćenim poslovima i brigom o bolesnom detetu i da im to iziskuje i više od 8h vremena u toku svakog dana”, kaže u ime realizatora projekta Katarina Ranković.
Jedna od mama je to objasnila kroz to da joj je potreban još jedan par ruku.
“Nedostaje mi još jedan par ruku, da ode u prodavnicu, da me odmeni ukoliko dete ne spava, što je često, da prenese dete sa jakim spazmom od 24kg jer ja imam težak oblik vratne diskus hernije i ne znam koliko još ću moći da ga nosim. Ili neko da mi okupa dete, da nas preveze na vežbe u dom zdravlja kada je bolestan i kada je zima, kiša, sneg. Treba mi neko da provede možda tri do četiri sata sa njim, kako bih ja mogla da se posvetim zdravom detetu, a takve usluge ne postoje.”
Projekat “A ko brine o mamama?” finansira Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) i podržava Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusanmenarbeit (GIZ).
