Osmomartovski sjajan koncert francusko – srpske muzike, u organizaciji Klulturnog centra „Hadži Ruvim“, bio je jedinstven i krajnje originalan poklon lajkovačkim damama i svim drugim ljubiteljima dobre muzike.
Lajkovčani su neizmerno uživali uz najlepše šansone, šlagere i etno džez u izvođenju profesora iz Pariza Petra Gojkovića, Lorana Prokopića i ansambla “Svilen konac”. Bio je ovo uistinu vanserijski događaj za jednu malu sredinu, koji će se dugo pamtiti.
U iščekivanju početka koncerta, dok je publika pristizala…
Brojna publika je iz sale Kulturnog centra izašla prepuna utisaka sa koncerta, a u ime organizatora direktor Kulturnog centra Milutin Ranković je neposredno nakon koncerta rekao:
„Ovakvi koncerti se pamte i prepričavaju godinama. Ne sećam se da je skoro u okolini bila ovako dobra svirka, bez ritam mašina i savremenih efekata, gde su majstori na klasičnim instrumentima pokazali vrhunsko umeće. Uostalom, okupiti na jednom mestu soliste “Svilenog konca”, Narodnog orkestra RTS, muzičare iz “Galije”, “Legendi”, “Narakorda”, profesore muzike iz Beograda u Parizu, je svojevrsna retkost. Znam da Francuska šansona, iako su je naši pradedovi zavoleli još kad su promarširali ispod Trijumfalne kapije 1918.-te, kao i naš domaći evergrin, nemaju potporu masovne publike, ali naše je da se u vremenu gde ima dosta kiča u neukusa i bledunjavog stvaralaštva koje će biti zaboravljeno, borimo za proverene vrednosti, ako želimo da se zovemo kulturnim centrom.Moja želja je, da naš Kulturni centar potpiše Sporazum o saradnji u Kulturi, sa odborom za Kulturu saveza Srba Francuske, čije je predsednik profesor Petar Gojković i mislim da ću imati podršku i razumevanje Upravnog odbora i saradnika Kulturnog centra „Hadži Ruvim“. Ubeđen sam, da iako smo mali, imamo šta autohtono da pokažemo Evropi, a i da mi uživamo u njenoj kulturnoj baštini. Drago mi je da sam u publici video i mlade članove folklora, neka i par njih shvati i zavoli ovu zaista ozbiljnu muziku, biće to garant za opstanak istinske kulture u našoj sredini. A kada već govorom o mladima u folkloru, čim prvi uslovi dozvole, treba im pružiti priliku da pokažu šta znaju i van naših granica. Ali, ne smemo zaboraviti ni treče doba, kroz sekcije i radionice. Znam da ne može sve odjednom, ali u koliko u tome ne uspemo, mislim da će moja misija no ovom radno mestu biti bez svrhe i da bi bilo realno da se sam odatle povučem.“
Bio je ovo još jedan u nizu kvalitetnih i brižljivo odabranih programa lajkovačkog Kulturnog centra. A lajkovačka kulturna publika je upravo rafiniranim i kontinuirano brižljivo odabiranim programima uveliko edukovana i time i prilično zahtevna.
