Lajkovac je po drugi put ove godine, u razmaku od tri meseca, bio domaćin naučne konferencije sa međunarodnim učešćem, koja je ovoga puta održana pod nazivom “OBRAZOVANJE, KULTURA I DRUŠTVENI RAZVOJ SA AKCENTOM NA OPŠTINU LAJKOVAC”.
Naučna konferencija sa međunarodnim učešćem – II deo, u organizaciji Centra za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti CESNA B – Beograd, Međunarodne Akademije Nauka, Umetnosti i Bezbednosti – MANUB iz Beograda i Gradske biblioteke iz Lajkovca, održana je 23. septembra u Gradskoj kući u Lajkovcu, sa 34 učesnika.
Na ovom značajnom skupu, koji je nastavak rada prethodne konferencije održane u Lajkovcu, pored uvodnih napomena akademika prof. dr Slobodana Neškovića, direktora CESNE B i predsednika MANUB-a i Biljane Bogdanović, direktorke lajkovačke biblioteke, prezentirano je 12 autorskih izlaganja, sa odgovarajućim sadržajima, koji se odnose na obrazovanje, nauku i kulturu kao značajne faktore u životu i postojanju svakog čoveka i svih njegovih zajednica (od porodice i lokalne do nacionalne) u Srbiji, na Balkanu i Evropi, pa i čitavom svetu na planeti Zemlji.
Na naučnom skupu u Lajkovcu, između ostalog, bilo je reči o: Intelektualnoj svojini i inovacijama u funkciji društvenog razvoja, Ekološkim rizicima i bezbednosti u vanrednim situacijama, Modelima regionalizacije, reformi država i obrazovanju u kontekstu društvenog razvoja, Obrazovanju i kulturi kao faktorima održanja i razvoja sela u Srbiji, Praktičnoj primeni tehničkog obrazovanja i savremenih naučnih dostignuća u praksi – primer iz Termoelektrane „Kolubara“ – Lazarevac, Površinski kopovi „Tamnava – Zapadno polje“, Obrazovanju i turizmu u doba pandemije COVID 19, Bezbednosti saobraćaja u vanrednim situacijama i vremenu COVID 19, Kulturnom identitetu sa osvrtom na pandemiju COVID 19 i delatnosti Gradske biblioteke Lajkovac, Radu na crno i narušavanju bezbednosti na radu, Hadži Ruvimu Neškoviću i njegovom kulturnom stvaralaštvu i društvenom uticaju i drugim temama.
Pored navedenih tema i izlaganja na skupu u Lajkovcu održana je i promocija Zbornika radova „PROTIVREČNOSTI U POSTMODERNOM AMBIJENTU“ (knjiga 33), u izdanju Centra za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti CESNA B, Akademije MANUB, Univerziteta „Sveti Kiril i Metodij“ iz Velikog Trnova – Bugarska i Internacionalnog univerziteta Travnik iz ovog grada u Bosni i Hercegovini.
Nakon izlaganja svih učesnika, na kraju skupa u Lajkovcu, formulisani su taksativno pobrojani Zaključci, koje je dr Milutin Matić, predsednik komisije formulisao i rezimirao:
“Tokom istorije na svim prostorima Srbije učenje, obrazovanje, kultura i znanje uvek su bili među osnovnim faktorima postojanja i života čoveka i društva – u svim svojim segmentima.
Ni čovek, ni privreda, ni društvo, ni država, ni bilo ko, u bilo kojoj situaciji – ne mogu, gotovo ništa, bez učenja, obrazovanja, kulture i znanja. To se podjednako odnosi na celokupno stanovništvo u svakom selu i svakom gradu – za sve njihove generacije.
Potrebno je dalje razvijati procese regionalizacije i decentralizacije u našoj zemlji u skladu sa Ustavom i postojećim stanjem i specifičnostima u Republici Srbiji i u skladu sa postojećom organizacijom, normama i standardima EU i Saveta Evrope, kao što su standardi NUTS 1-4 i LAU 1 i 2. To se, pre svega, odnosi na regionalizaciju i decentralizaciju posmatranu sa aspekta društvenog razvoja na opštenacionalnom nivou, ali i u okviru delatnosti i oblasti čovekovog života i rada kao što su obrazovanje, kultura, privreda, ruralni razvoj, ekologija, pravosuđe, zdravstvo i drugo – od lokalnog, preko regionalnog, do nacionalnog nivoa. Regionalizacija treba da bude postepena, sa određenim nadležnostima regiona kao srednjeg nivoa vlasti i uprave.
Posebnu pažnju treba posvetiti ekološkoj bezbednosti, transferu znanja i poboljšanoj komunikaciji u toj oblasti. Svedoci smo neprestanog niza događaja, kao što su udesi, teroristički akti kataklizmičnih dimenzija, panike izazvane nepoznatim virusima i meteorloško-kosmičkim silama, gde su nam potrebni određena znanja, mere i aktivnosti u prepoznavanju, bezbednosti i zaštiti u njihovom sprečavanju i eliminisanju.
Zalažemo se za veću podršku i podsticaj intelektualnom i naučnom radu i stvaralaštvu, koje treba da bude i motor – pokretač ukupnog privrednog i društvenog razvoja u našoj zemlji.
Pandemija COVID 19 značajno je pogodila sve oblasti i delatnosti u Republici Srbiji, kao i celokupno stanovništvo u svim našim selima i gradovima, što se posebno odnosi na zdravstvo, privredu, saobraćaj, turizam i ugostiteljstvo, obrazovanje, kulturu i druge, pa su neophodni i odgovarajuća pomoć i podrška države i lokalnih samouprava na njihovom ublažavanju i prevazilaženju.”
“Zahvaljujemo se Opštini Lajkovac, Gradskoj biblioteci u Lajkovcu, medijima i svim drugim društvenim subjektima i pojedincima iz ove lokalne zajednice, na pomoći i saradnji u organizovanju i radu ove naučne konferencije,” dodao je na kraju dr Milutin Matić.
Naučni skup u Lajkovcu protekao je u izuzetno prijatnoj radnoj atmosferi, u znaku velikog broja konstruktivnih diskusija učesnika konferencije.
