Pravoslavna narodna hrišćanska zajednica „ Sveti prorok Jeremija“ pri Hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Lajkovcu proslavila je slavu svoga bratstva.
Uoči samog praznika sveštenici lajkovačkog hrama služili su večernje sa petohlebnicom.
Na sam dan praznika služena je Sveta Liturgija kojom je načalstvovao nastojatelj Manastira Svetog velikomučenika Georgija u Ćelijama kod Lajkovca jeromonah Dositej Radivojević uz sasluženje arhijerejskog namesnika tamnavskog protojereja Nebojše Milivojevića, protojereja stavrofora Miroslava Petakovića iz Stepanja, protojereja stavrofora Živote Novitovića iz Mionice, protojereja Miroslava Vukašinovića iz Radljeva, protojereja Dušana Babića iz Uba, jereja Miloša Stanojevića iz Stublenice i jereja Ivana Jovanovića iz Uba.
Svetoj Liturgiji povodom slave bratstva Pravoslavne narodnae hrišćanske zajednice „ Sveti prorok Jeremija“ pri Hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Lajkovcu, prisustvovali su predstavnici lokalne samouprave, brojni gosti I meštani.
Prigodan, sadržajan i brižljivo odabran kulturno – umetnički program, uz trpezu ljubavi, priredili su lajkovački izuzetno nadareni srednjoškolci, učenici SŠ “17. septembar, Mateja Petronijević i Filip Grujičić, sa besedom “Hrišćanska čeda”.
Potom je usledila trpeza ljubavi koju su pripremili bogoljubivi i trudoljubivi članovi Pravoslavne narodne hrišćanske zajednice.
Osvećeno je žito, prerezan je i slavski kolač a na kraju službe vernicima i članovima bratstva u prazničnoj besedi obratio se iguman Dositej rečima:
„ Braćo i sestre, proroci su često svoje živote završavali mučenički pa tako i sam Hristos i apostoli. U današnjem Jevanđelju, imamo jedan dirljiv govor Gospoda našeg koji se obraća Jevrejima i govori im o tome kako oni ne primaju svedočanstvo Njegovo. Njemu i ne treba svedočanstvo čoveka ,jer dela koja on čini su svedočanstvo i on čini ono što niko nije mogao da čini. Oni su tražili nova i nova čuda i opet nisu mogli da veruju. Kako kaže Hristos da su verovali Mojsiju i prorocima verovali bi i Njemu.
Oni su samo običajno slavili Boga. Nažalost i kod nas mnogi danas našu veru upražnjavaju kroz običaje i sve im se svodi na „ valja se i ne valja se“. Tako bi i mi trebalo da se nekada zapitamo i budemo oprezni da u nečemu ne ličimo na te Jevreje koji nisu primili Hrista. Na one Jevreje koji su praktikovali veru samo u onom delu običaja a nisu nikada dublje ušli u smisao svega onog što su proroci govorili i najavljivali. Mi danas živimo nemarno i ne čitamo Sveto pismo,slabo izučavamo Reč Božju i slabo poznajemo Novi Zavet. Sveti Sava je govorio za čitanje Psaltira „bolje je sunce da ne izađe,nego da prođe dan a da se nije čitao Psaltir“. To je knjiga Starog Zaveta ,a šta tek reći za knjigu Novog Zaveta, za ono što je Hristos lično objavio i učinio.
Ne bi trebalo da prođe dan a da nešto ne pročitamo iz Svetog Pisma,da se umno udubljujemo u smisao rečenog ,da vidimo gde smo nešto od toga pročitanog mogli da sprovedemo u svoj život. Da vidimo gde grešimo pa da ispravimo i da se pokajemo.“
