S obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju, koja je onemugućila održavanje tribine i drugih sadržaja, povodom 25. novrmbra – Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, Udruženje žrtava nasilja HAJR, koje svoju kancelariju ima i u Lajkovcu, potrudilo se da i u takvim uslovima obeleži ovaj jako bitan datum. Članovi i volonteri Udruženja HAJR okupili su se ispred Narodne skupštine i puštanjem narandžastih balona simbolično obeležili Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Pored okupljanja ispred Narodne skupštine, pripremljen je veliki broj informativnih objava, koje su tokom dana objavljene na društvenim mrežama.
Kako bi skrenulo pažnju na ozbiljnost ovog problema, Udruženje Hajr je najpre stavilo akcenat na statističke podatke.
Od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (1. jun 2017. do kraja januara 2020. godine) adležni organi razmotrili su više od 132.600 slučajeva porodičnog nasilja. U istom periodu broj predloga za produženje hitne mere od strana nadležnih tužilaštava bio je 46.690, a sudovi su usvojili te predloge u 45.994 slučaja. Od početka ove godine javni tužioci su podneli 10.999 predloga za hitne mere protiv nasilnika, a sudovi su u usvojili 10.620 tih predloga i produžili hitnu meru ili hitne mere za 30 dana.
O nasilju se puno priča, ali se zapravo malo zna…
Ljudi nisu svesni koliko je nasilje nad ženama učestalo, niti šta sve nasilje podrazumeva, stoga sledi pojašnjenje:
Porodični zakon Republike Srbije nasilje u porodici definiše kao „ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice“.
Postoje različite vrste nasilja:
Fizičko nasilje: namerna upotreba fizičke sile koja može da izazove bol, povredu, invaliditet ili smrt. Uključuje ponašanja kao što su: prebijanje, udaranje, šutiranje, čupanje kose, guranje, napade oružjem, davljenje, ujedanje, šamaranje, nanošenje opekotina, prisila na prekid trudnoće…
Seksualno zlostavljanje: neželjeno ili neprimereno dodirivanje, prisila na seksualni odnos i seksualne radnje, seksualni napad na telo, tretiranje žene kao sekusalnog objekta
Verbalno zlostavljanje: ponižavanje, omalovažavanje, kritikovanje, sramoćenje, korišćenje pogrdnih imena, vređanje..
Emotivno zlostavljanje: ponižavanje partnerke tako da sebe doživaljava kao manje vrednu, navođenje partnerke da misli da je luda, nazivanje partnerke pogrdnim imenima, “tretman ćutanjem”, emotivne ucene korišćenjem dece
Izolacija: kontrolisanje šta osoba radi, sa kime se viđa i razgovara, gde odlazi, odbijanje da dozvoli partnerki da se uključi u aktivnosti, viđa/razgovara sa prijateljima i porodicom, konstantno proveravanje partnerke i optuživanje za varanje, ograničenje slobode kretanja…
Zastašivanje i pretnje: korišćenje pogleda, postupaka ili reči da bi se partnerka zaplašila, razbijanje ili bacanje predmeta, pretnja da će je ostaviti na opasnom mestu, pretnje da će fizički povrediti nju ili njoj bliske osobe, pretnje da će joj oduzeti decu, pretnje da će se ubiti ili je prijaviti odgovarajućim službama…
Ekonomsko zlostavljanje: pokušaji sprečavanja partnerke da dobije ili zadrži posao, da se obrazuje ili stručno napreduje, usrkaćivanje ili kontrolisanje pristupa novcu, navođenje partnerke da moli za novac, “udeljivanje” određene svote novca, uzimanje partnerkinog novca, uskraćivanje prava na vlasništvo, prisiljavanje da se odrekne vlasništva…
Manipulacija decom: čini partnerku da se oseća krivom u odnosu na decu, koristi decu za prenošenje poruka, koristi pravo posete deci da je uznemirava, ucenjuje je decom, preti da će nauditi deci, pretnje sklanjanja dece, jednostrano donošenje odluka o dečijem obrazovanju i životu…
Uništavanje lične imovine: uništavanje ličnih predmeta (slika, poklona, odeće..), uništavanje i oštećivanje imovine
“Korišćenje muške privilegije”: tretiranje partnerke kao služavke, odlučivanje o svemu, ponaša se kao gospodar
Svaku sumnju ili saznanje da je neko pretrpeo oblik ponašanja koje se može tumačiti kao nasilje, dužan je da prijavi nadležnim organima. Svaki građanin i svaka organizacija (škole, domovi zdravlja, bolnice i drugi organi) bi trebalo da prijave državnim organima, kako bi se žrtvi nasilja ukazala neophodna pomoć !
Mitovi i stereotipi su odavno deo naše svakodnevice i na žalost nisu zaobišli ni žene koje su žrtve nasilja. U nastavku će biti opisani neki od njih, kao i objašnjenja zašto nisu tačni!
- Žrtve uzrokuju nasilje, kao da uživaju u tome da ih neko zlostavlja. Da nije tako, odavno bi otišle od zlostavljača.
Činjenica: Zlostavljač uzrokuje nasilje i on je odgovoran za svoje akcije. Nijedna žena ne zaslužuje da bude zlostavljana i nijedna ne uživa u tome. - Ne zanima me šta se dešava u nečijem domu, to je njihova stvar, ne želim da se mešam u tuđe probleme.
Činjenica: Nasilje nad ženama je ozbiljan društveni problem i kršenje ljudskih prava, bez obzira da li se dešava unutar porodice ili u javnoj sferi. Svako ko poznaje ženu koja trpi nasilje treba da reaguje i prijavi nasilnika. - Nasilje u porodici događa se samo određenom tipu osoba.
Činjenica: Iako postoje brojni faktori koji povećavaju rizik da će žena doživeti nasilje, ono pogađa sve žene, bez obzira na socio-ekonomski status, obrazovanje, etničko poreklo ili religiju. - Nasilje je izazvano zloupotrebom alkohola i/ili droge.
Činjenica: Iako je zloupotreba psihoaktivnih supstanci prisutna u mnogim slučajevima nasilja u porodici, one samo doprinose takvom ponašanju, ali ga ne pokreću. Njihovo korišćenje ne treba uzimati kao opravdanje za postupke nasilnika. - Žena bi trebalo da ostane sa nasilnim partnerom zbog dece, kako bi imali oca i kako bi porodica ostala na okupu.
Činjenica: Svaka žena ima pravo na bezbednost, dostojanstvo i život bez nasilja i može sama da odluči da li želi da ostane sa svojim nasilnim partnerom ili da ga ostavi. Međutim, ustanovljeno je da su bezbednost i zdravlje dece ugroženi kada deca dožive nasilje, ili su svedoci nasilja u porodici. Odrastanjem u takvom okruženju, deca usvajaju takve obrasce ponašanja, tako da mogu postati i sami nasilnici ili žrtve nasilja kasnije u životu.
Kako prepoznati nasilnika?
Nasilje predstavlja normalan vid komunikacije za ovakve izvršioce. Oni brzo ,,zaboravljaju” šta se dogodilo i pokušavaju da vrate odnose na staro. Nasilnici su duboko ubeđeni da žrtva uzrokuje i izaziva nasilje, pa i da je sama žrtva nasilna.
Ključne karakteristike zlostavljača :
1) Šarmantnost: način da se dođe do žrtve; preterano iskazivanje pažnje, prerana, neadekvatna pitanja o udaji, rođenju deteta, naglašavanje posebnosti njihove ljubavi i sl.
2) Ironija ljubomore: optužuje žrtvu za nedolično ponašanje, preterana ljubomora
3) Manipulativnost
4) Kontrola
5) Preuzima ulogu žrtve
6) Narcisoidnost: uloga žene je da zadovolji njegove potrebe
7) Izrazit kriticizam
8) Sposobnost da izoluje žrtvu: odvlači je od porodice i prijatelja ili se stalno umeće kao posrednik
9) Nedoslednost u ponašanju
10) Preterana osetljivost
11) Zlostavljanje životinja, pretnja deci i ostalim članovima porodice
12) “Kajanje”
A kako prepoznati žrtvu nasilja?
Kako će se u onome što je vidljivo prikazati prikriven problem, zavisi od osobe njenih ličnih karakteristika, ali i samog iskustva nasilja, njegove vrste, učestalosti i trajanja.
Kada je reč o fizičkom nasilju posledice su vidljivije, pa se ovaj oblik nasilja može prepoznati modricama, podlivima, ogrebotinama, otežanim kretanjem. Žrtva često pokušava da prikrije povrede i izbegava bilo kakav razgovor o tome. Nasilje je stresno iskustvo, koje može da izazove niz telesnih simptoma, pa se tako žena koja trpi nasilje može žaliti na glavobolje ili bol u stomaku, a česta je i nesanica, umor, kao i problemi sa ishranom (gubitak apetita ili naglo povećanje telesne težine).
Jedna od najčešće prisutnih reakcija jeste povlačenje u sebe, te žrtva može postati neobično tiha i pokorna. Osećaj bespomoćnosti i beznađa može da dovede do depresije, nezainteresovanosti za dešavanja i okolinu. Mogu biti uočljive česte i intezivne promene raspoloženja, kao i naglašena razdražljivost. Nasilje dovodi do niskog samopoštovanja, pa žrtva može izbegavati socijalne kontakte, okupljanja, događaje, a prilikom susreta i razgovora moguće je uočiti nelagodu i neprijatnost. Novi prijatelji se retko i teško stiču zbog prisutnog straha od odbacivanja i doživljavanja sebe kao osobe koja se „od drugih razlikuje“. Takođe, izbegavaju se i nove i nepoznate situacije, dešavanja i okolnosti.
Sa druge strane, kod žrtve nasilja može se primetiti i stalno stanje budnosti i povišene napetosti, zabrinutosti i opterećenosti. Ponašanje koje može ukazivati na to da žena trpi nasilje jeste okupiranost porodicom, kućom i kućnim poslovima. Takođe, prikrivanje problema nasilja može biti praćeno preteranom upotrebom lekova ili, u ređim slučajevima, psihoaktivnih supstanci (najčešće alkohola).
Važno je razumeti da žrtva može biti svako, nezavisno od finansijske situacije ili društvenog položaja.
𝐊𝐚𝐤𝐨 𝐢𝐳𝐚𝐜́𝐢 𝐢𝐳 𝐧𝐚𝐬𝐢𝐥𝐧𝐞 𝐯𝐞𝐳𝐞?𝑃𝑟𝑣𝑖 𝑘𝑜𝑟𝑎𝑘 𝑘𝑎 𝑟𝑎𝑠𝑘𝑖𝑑𝑢 𝑗𝑒𝑠𝑡𝑒 𝑉𝑎𝑠̌𝑎 𝑝𝑟𝑖𝑝𝑟𝑒𝑚𝑎:
Prihvatite odluku da je vreme za raskid i suočite se sa osećanjem straha i tuge. Verujte u sebe i svoju snagu – raskidi često ne uspeju iz prve.
Dozvolite da Vam drugi pomognu, nije sramota primiti pomoć.
Situacija može postati još gora kada saopštite da želite raskid – nasilje je tada pokušaj partnera da povrati kontrolu i zadrži Vas. Može pokušati da iskoristi Vaš osećaj tuge ili krivice, ili da izazove strah.
Možete otići kada partner nije tu – Vaša sigurnost mora biti na prvom mestu.
Žene često ostaju u nasilnim vezama zbog straha od nepoznatog. Preuzmite odgovornost za svoj život, suočite se sa strahom i počnite da pravite planove.
Razmišljajte pozitivno i zamislite svoj novi život. Volite sebe i postanite svesni svojih želja i potreba.
Pravite “za” i “protiv” liste. Ne očajavajte ako odmah ne uspete da ispunite sve što ste osmislile!
Često nakon raskida muškarci ulažu trud da vrate ženu i tada prevladavaju lepa sećanja. Važno je sagledati celinu. Gledajte na raskid kao na priliku da konačno ispunite svoje želje i potrebe.
Planirajte svaki korak detaljno i napredujte tempom koji Vama odgovara. Odlučite konkretno gde ćete otići. Ukoliko je moguće pripremite odlazak u miru, tako će Vam novi početak lakše pasti, ako imate sve važne stvari uz sebe.
Uzmite iz kuće sve što Vam je potrebno bez griže savesti – u razvodu ćete svakako podeliti zajedničku imovinu.
Važno je da deca pođu sa Vama jer je bolje da budu kod Vas prilikom donošenja odluke o starateljstvu. Vaša deca ćе se drugačije ponašati nakon rastanka sa ocem. Deca reaguju vrlo različito, neka se povlače u sebe, neka postaju agresivna, neka imaju poteškoća u skoli. Važno je da im objasnite da niko nema pravo da bude nasilnik i da krivica nije Vaša. Pusitite ih da izraze svoje emocije, moguće je da će se ljutiti i važno je da ih razumete.
Budite hrabre, preuzmite kontrolu nad svojim životom i ne zaboravite – niste same!
