Ove žetvene sezone očekivani prinosi žita su oko 3,5 tone po hektaru, uz manje izuzetke. Na području opštine Lajkovac, prema podacima područne Poljoprivredne savetodavne stručne službe Valjevo, zasejano je jesenas oko 1 400 ha pšenice, 420 ha ječma, 52 ha ovsa i 5 ha raži. Žetva ječma je uglavnom završena, u toku je žetva pšenice koju ometaju padavine, kao i žetva raži, a na kraju žetvene sezone će se uobičajeno žeti ovas.
Očekivano, sve karakteristike ovogodišnje i setvene i žetvene sezone pokazala je ogledna parcela strnih žita koju je PSSS imala u Babinoj luci.
Snežana Stojković Jevtić, stručnjak i savetodavac valjevske PSSS je za portal LAJKOVAC NA DLANU rezimirajući sve aktuelne okolnosti rekla:
“Služba je u ovoj godini imala ogled strnih žita u Babinoj Luci na parceli Jovana Pejatovića. Zastupljene su bile 4 selekcije :NS seme, KWS, LG i Caussade Semences.Ukupno 21 sorta od čega 16 pšenica, 1 raž, 1 tritikale , 1 ovas i 2 ječma. Dan polja održan je 23. juna. Bilo je oko 80 ljudi, a prisustvovalo je i par proizvođača iz Lajkovca.
Tokom oktobra nije bilo padavina, pa je zemljište bilo suvo i nije bilo moguće obaviti osnovnu obradu zemljišta. Kako je isticao optimalni rok za setvu pšenice, vlasnik ogledne parcele Jovan je obavio tanjiranje, pa je setva obavljena nakon te, redukovane obrade.
Zbog nedostatka padavina malo je zasejano u optimalnom roku, pa je veći deo setve obavljen u novembru.To je dovelo do otežanog, dugog i neujednačenog klijanja i nicanja useva. Zima je bila blaga, pa su žita rasla i razvijala se i tokom zime. April je takođe bio sušan, situacija se popravila tokom maja i juna zbog učestalih padavina. Česte, obilne padavina u junu otežavale su sazrevanje zrna, a sigurno su uticale na smanjenje kvaliteta zrna, pre svega hektolitra. Česte padavine otežavaju i odlažu žetvu.
Ova godina bila je povoljna za razvoj bolesti i štetočina, pa je zabeleženo prisustvo bolesti klasa: pepelnice fuzarioza, pegavosti kao i pojačani napadi lisnih vašiju i cikada. Toplo i vlažno vreme uticalo je na pojačanu zakorovljenost parcela jer je jun vreme kada se ne može prskati.
Ogromne količine padavina nadomestile su višemesečni nedostatak vlage u zemljištu, ali i onemogućili poljoprivrednike da udju u parcele i završavaju neophodne radove. Žetva strnih žita, koja su upkos svim otežavajućim faktorima dostigla tehnološku zrelost će se obaviti u optimalnom roku, ali će biti smanjena hektolitarska vrednost.”
Na području Kolubarskog upravnog okruga pšenicom je jesenas zasejano 13 i po hiljada hektara, 150 hektara raži 4.300 hektara ječma 980 hektara semenom ovsa, dok je tritikale posejan na oko 2.000 hektara.
U Srbiji je do sada požnjeveno preko 50 odsto površina pod pšenicom. Stručnjaci očekuju da prosečan prinos bude preko 4 tone po hektaru i ukupna proizvodnja od oko 2,4 miliona tona. Proizvođači kažu da otkupna cena pšenice treba da bude preko 20 dinara za kilogram, kako ne bi poslovali sa gubitkom i da bi robne rezerve trebalo da otkupe oko 300 hiljada tona pšenice po ceni od 22 dinara za kilogram.
