Poštovani posetioci portala LAJKOVAC NA DLANU, u saradnji sa Milutinom Rankovićem, renomiranim umetnikom i direktorom Turističke organizaije opštine Lajkovac, u vreme vanrednog stanja i usled nemogućnosti organizovanja drugih programa osim virtuelnih, postarali smo se da vam ponudimo određene sadržaje, koji će vas animirati i osvežiti ili obogatiti vaša saznanja o istoriji, legendama, tradiciji i kulturi našeg kraja.
PROGLAŠENJE VAROŠICE, POPLAVE, SUDARI VOZOVA
Lajkovac je 29.februara 1924.godine ukazom kralja Aleksandra Karađorđevića proglašen za varošicu. To je učinjeno „po izjavljenoj želji građana“. Proklamacija o „unapređenju“ Lajkovca objavljena je 8.maja 1924. Godine u Službenim novinama Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
U martu 1924.godine ponovo je ustanovljena pošta u Lajkovcu kao poštansko-telegrafska stanica.
Lajkovac je 1924. Godine imao oko 600 stanovnika, a od ovoga broja 95 procenata bili su železničko osoblje i njihove porodice. Dvadesetih godina u Lajkovcu su postojale sledeće institucije: opština, sa dva službenika i jednim pandurom, žandarmerijska stanica, jedna ambulanta i jedan lekar, pošta, železnička stanica i ložionica, dve trgovinske radnje. Najviše je bilo kafana, ukupno šest. Osnovne škole i crkve nije bilo. Jula 1926. pruga Zabrežje-Valjevo nije bila u saobraćaju jer je čitava Tamnava bila poplavljena. Vodeni stub je u oblasti Tamnave na mestima bio i do 10 metara visine. Svojevremeno je jedan stari Lajkovčanin pričao kako se daleke 1926.godine u julu mesecu vraćao sa odsluženja vojnog roka iz Obrenovca. Vraćao se obilazno, preko Mladenovca a kada je voz stigao u Lajkovački atar, od Belog Broda do Lajkovca probijao se kroz naslage vode jer je pružni nasip bio poplavljen. Poplava je bila nezapamćena. Retke su godine ranije bile da se Kolubara ne izlije ali da poplavi celu svoju dolinu dogodilo se, koliko ima podataka, još za vreme Trojičkog vodoplava 1893.godine. Za vreme poplave 1926. Godine materijalna šteta je bila veoma velika. Useva nije ostalo ni 5%, mnogo je stoke odnela voda, a trave u livadama su propale.
Te 1926.godine izvršena su prva katastarska merenja u lajkovačkoj opštini, tj.razgraničavanje sela…Prilikom razgraničenja Jabučka atar je nešto smanjen a to je dato drugim selima jer su imanja nekih naseljenika bila na jabučkom ataru pa su neki na njemu i kuće pravili. Lajkovčani Radovan i Radoje Milijanović su na primer napravili kuće na starom jabučkom ataru. Došlo je do dogovora Lajkovčana i Jabučana pa se ove zemlje pred katastarska merenja 1926. Godine ustupe selu Lajkovcu. Šestog oktobra 1927. Godine registrovano je u Beogradu osnivanje Srpske zdravstvene zadruge Lajkovac. Počela je, inače, da radi još u martu te godine. Prostorije su joj se nalazile u kući Aleksandra Radovanovića. Lazarevački lekar Andra Gojković je u Lajkovac dolazio nedeljno i obavljao lekarsku praksu. Gojkovića se i danas stariji Lajkovčani sećaju kao spasitelja, oca, brata… Nakon njega je u Lajkovcu i Jabučju radio kao lekar dr. Popović. A onda je 1929. Godine u Lajkovac stigao dr Milosav Banković. Banković je bio rodom iz Kusadka kod Mladenovca. Držao je prvo privatnu praksu a onda postao državni službenik, banovski lekar. Godine 1927. Osnovani su u Lajkovcu kulturno-umetničko društvo „Železničar“ i fudbalski klub „Železničar“. Prvog oktobra 1928. Godine puštena je u saobraćaj pruga Obrenovac-Beograd. Nažalost, već 11.oktobra desio se najveći sudar vozova u Lajkovcu, ikad zabeležen. Evo šta o tome izveštava „Glas Valjeva“:
SUDAR VOZOVA
„ U četvrtak 11.ovog meseca ujutru desio se veliki sudar vozova u Lajkovcu, kojom je prilikom poginuo jedan kondukter, šest je teže, a sedam putnika je lakše ranjeno od kojih su većinom vojnici koji idu na odsluženje vojnog roka u Valjevo. Svi su ranjenici premešteni u Valjevo gde im je ukazana lekarska pomoć. Teži ranjenici su zadržani u bolnici, a lakši su pušteni svojim kućama. Na mesto nesrećnog događaja došao je i ministar saobraćaja g. Andra Stanić gde se interesovao o ranjenicima i uzroku nesreće.
Izgleda da je sudar prouzrokovan od rđavog signala jer su i valjevski i beogradski voz pušteni jednovremeno na jednu istu prugu i to na samom staničnom peronu.
I pored toga što je Valjevo dobilo novu prugu i direktnu vezu sa Beogradom ipak slabe koristi od nje ima jer ne dobija ni u vremenu ni komoditetu. Od kada je nova pruga puštena u saobraćaj gotovo svakodnevno se događaju zadocnjenja koja često traju po nekoliko časova, pa da su bar u završnim stanicama pa bi se nečim moglo i pravdati, već su zadocnjenja u polaznim stanicama koja nekad traju po 2-3 časa. Putovanje traje isto onoliko kao i preko Mladenovca“.
