Nestanak šesnaestogodišnje Marije Đenadić iz Raktovca, srećom sa dobrim epilogom, nikoga nije ostavio ravnodušnnim i otvorio je niz pitanja i problema današnjice.
Pre svega, ko je, gde i zašto u lancu odgovornosti zatajio!? Bilo bi logično, da svako prepozna svoj deo odgovornosti i da ovo iskustvo svima bude od koristi, od porodice do svih segmenata društvene odgovornosti i brige o deci.
Možda je najuputnije krenuti od toga, da je detetu u ovom uzrastu prvenstveno mesto u školskoj klupi. Marija je ispisana iz škole. Nekoliko ranijih primera ispisivanja dece iz škole, pa i osnovne, koja su čak dramatično završila, nisu bili dovoljna opomena. Argumenata i za i protiv ima milion, ali je sigurno jako važno na sve načine zadržati dete u školskoj klupi, jer onda sve dobija drugu dimenziju.
Zakonska regulativa je takva, da ostavlja roditelja gotovo nemoćnim pred neposlušnim detetom. Sa istim problemom se susreću i prosvetni radnici.
Jako važan segment je otvoren i pun poverenja odnos između roditelja i dece. Nije nepoznanica da će, u vremenu u kome živimo, mnoge srednjoškolke Marijinog uzrasta otići u drugi grad da se vide sa svojim dečkom, uz znanje svojih roditelja. Takođe će otići i na letovanje sa dečkom, uz odobrenje roditelja….Marija je navodno otišla kod dečka u Beograd, a da to nikome nije rekla. Po svemu sudeći, ona je to roditeljima mogla reći, ali nije. Možda je Marijino naknadno objašnjenje o njenom iznenadnom i tajanstvenom odlasku i iznuđeno od strane nekoga ko ju je u čitavu avanturu uvukao, kako bi sebe oslobodio odgovornosti!?
Zanimljive su i brojne reakcije ljudi na Marijin nestanak, koji su u duhu našeg mentaliteta, bez dvoumljenja tvrdili da je zbog ove situacije treba dobro izudarati. Očigledno je za sve Marijin nestanak bio prilično stresan.
Novo vreme donelo je i brojne nove probleme, pre svega kroz nove informacione tehnologije. Svedoci smo brojnih zloupotreba na internetu, u čije zamke osim dece ne retko upadaju i odrasli.
Porodica, Centar za socijalni rad, škola, Psihološko – pedagoške službe u školama, mediji….široka je lepeza odgovornih. I kada su svi na visini zadatka, opet nešto neprijatno može da se dogodi, ali je definitivno krajnje vreme da svako pokuša da pruži svoj maksimum.
Organizovane su za lajkovačke školarce i brojne tribine i radionice na temu zloupotreba na internetu i opasnosti na društvenim mrežama. I pored toga što na tu temu gotovo na dnevnom nivou stižu brojna upozorenja, mnogi ni blizu nisu svesni svih opasnosti koje vrebaju.
Goran Milinčić, psiholog u lajkovačkoj SŠ 17. septembar” za portal LAJKOVAC NA DLANU, komentarišući digitalno vreme i uticaj internet sadržaja na odrastanje i vaspitanje mladih kaže:
“Živeti u nekom vremenu, znači, pre svega, prilagoditi mu se, odnosno razviti svoje adaptativne mehanizme kako bi odgovori na sve izazove bili adekvatni. Digitalno vreme je sa sobom donelo svoje specifičnosti, na koje možda nismo svi spremni. Internet, osim benefita koji su nesporni, sa sobom nosi i veliki broj rizika. Društvena zajednica i svi agensi socijalizacije, počev od vrtića, osnovne i srednje škole, a na prvom mestu porodica, trebalo bi da shvate moćan uticaj internet sadržaja na odrastanje i vaspitanje mladih.
U tom smislu, želim da istaknem činjenicu da je obrazovni sistem zaista inkorporirao u sebe, odnosno u različite protokole i pravilnike, sve ono što bi pomoglo da mladi budu bezbedni na internetu.
Posebno želim da naglasim da bezbednost dece i mladih ba internetu treba da postane VREDNOST našeg društva.
Za mlade ljude je od izuzetnog značaja da ostaju u sistemu školstva i posle završetka osnovne škole, jer su upravo obrazovne ustanove te u kojima se odvija kontinuiran proces zaštite učenika od svih oblika nasilja, a samim tim i od digitalnog.
Neophodan nam je veći broj stručnih lica u pružanju psihološke i psihosocijalne podrške porodicama, deci i mladima. Ulaganje u porodice, decu i mlade i na ovaj način, jeste najbolja investicija za bolji živit svih nas.”
Marija i njena porodica, kao i cela Srbija, preživeli su skoro četvorodnevnu agoniju zbog njenog nestanka. Marija je svojim nestankom ujedinila sve u nastojanju da bude pronađena. Svi su se podjednako obradovali, kada je pronađena živa i zdrava. A sada ostaje, da svako od nas uradi nešto iz svog domena, da se, ako je to ikako moguće, tako nešto ne ponovi.
