Potragu za “Raspopovom bibliotekom”, legatom sveštenika Milutina Žujovića Raspopa, pokrenuo je Branko M. Žujović, višegodišnji saradnik Međunarodnog kineskog radija i izveštač iz Pekinga i novinar subotičkog portala http://www.slobodnasubotica.rs/. Novinar Žujović je ustanovio da nema traga legatu pretka, kada je u nameri da napiše i treću knjigu o Vračeviću, ustanovio da niko nema saznanja gde se on zapravo nalazi.
Kako nezvanično saznajemo, bio je napravljen i plan za slučaj pronalaska knjiga, ali i za slučaj da se legat ne pronađe. Za slučaj da se ne pronađe, namera je bila da se legat obnovi.
Trebalo je ravno mesec dana da se klupko odmota i da se potraga za Raspopovim legatom uspešno okonča!
Sve je počelo 12. jula. Novinar Branko Žujović je u narednih par dana kontaktirao sve za koje je mogao pretpostaviti da raspolaži nekom informacijom, koja bi pomogla da se legatu uđe u trag. Potraga se vrlo brzo razgranala, tragali su pojedinci, novinari i bibliotekari, a najuporniji i najuspešniji bili su potomci Žujovića, posebno Vesna Žujović Jovanović, advokat iz Lajkovca, kojoj su preci ostavili u amanet upravo čuvanje porodične tradicije, ovekovečene u fotografijama i pismima.
I taman kada su svi akteri potrage izgubili svaku nadu, dogodio se neverovatan obrt, organizovana višenedeljna potraga dala je neočekivan rezultat: Raspopova biblioteka, ili makar njen veći deo, čiji je svaki trag izgubljen, pronađen je u školi u Nepričavi! Pronađeno je oko dvesta knjiga, najstarijih izdanja Srpske književne zadruge, koje su očekivano u vrlo lošem stanju, jer su bile neadekvatno odložene, u jednoj tavanskoj prostoriji.
Nakon što je pouzdano utvrđeno da je legat nestao i da mu se svaki trag gubi 2011. godine, Vesna Zujović Jovanović je sedmicama na terenu neumorno tragala za ovim malim legatom pretka, sveštenika Milutina Žujovića Raspopa. I sama veliki ljubitelj i poštovalac knjige i kao neko ko pasionirano drži do porodične tradicije i istorije svojih predaka, osetila je kaže veliko olakšanje i radost kada le legat konačno pronašla: “Pronađeno je tačno 235 knjiga , od ukupno poklonjenih 265! Dakle, najveći deo je sačuvan !Poklon datira od jula meseca 1931.godine ,za vreme Kraljevine Jugoslavije i na njima se nalazi pečat Osnovne škole Vračevićske ,srez Kolubarski banovina Drinska ,kao i pečat u crvenoj boji “Poklon Školi Vračevićskoj od Milutina V.Žujovića -sveštenika!” Ostaje da se u saradnji sa Gradskom bibliotekom u Lajkovcu ,ove knjige pohrane na sigurno mesto!”
Vesna kaže da posebnu zahvalnost u ovoj potrazi duguje bibliotekarima lajkovačke biblioteke Koviljki Biljić i Nebojši Đuriću, kao i pomoćnoj radnici Vinki Petrović, čija pomoć joj je bila dragocena.
Posebnu zahvalnost, ističe Vesna, duguje Snežani, ćerki učitelja Milivoja Krstića, koja joj je dala detaljne informacije o vremenu renoviranja škole u Vračeviću, o tome kakav je bio odnos prema tim knjigama, boji i izgledu knjiga, što joj je pomoglo da ih u kršu zatečenom u Nepričavi locira.
Bilo je i svedočenja, da su desetine “sivih” knjiga, za koje se pretpostavlja da su deo Paspopovog legata, ležale razbacane u kanalu pored škole…
“O ovoj biblioteci znali smo mi iz porodice i učitelj Krstić , kao i njegova deca. Učitelj Krstić je o tome veoma vodio računa, išao je ponaosob kod svakog čitaoca kući i tražio da se knjige vrate, ako bi proteklo optimalno vreme za njihovo vraćanje. Posle učitelja Krstića, o tome se niko nije ni interesovao, ni mlade i nove učiteljice koje su vremenom dolazile”, konstatuje Vesna. “Važno je da je nađeno to malo knjiško blago, koje sada treba smestiti na sigurno”, dodaje sa olakšanjem Vesna, uz napomenu da već ima naznaka u kom smeru bi to moglo da ide i da ima obećanja i podršku da sve dobije optimalan epilog.
“Sveštenik Milutin Žujović Raspop, jedan od osnivača Srpske književne zadruge i narodni dobrotvor, sve knjige koje je sakupio poklonio je školama u valjevskom kraju. U Vračeviću je ostala Raspopova biblioteka, smeštena u orman koji je M. Ž. R. darovao školi sa najstarijim izdanjima SKZ. Raspopova biblioteka nadživela je Prvi svetski rat, okupaciju u Drugom svetskom ratu i dolazak komunista na vlast. Meštani su pozajmljivali knjige i čitali ih tokom čitavog 20. veka. Pripremajući materijal za treću knjigu o selu, juče saznam da već godinama niko u seoskoj školi za nju u stvari ne zna… U toku je denbraunovska potraga za Raspopovom bibliotekom. Da sam Den Braun od ovoga bih napisao bestseler, ali nisam!”, ovom objavom je 12. jula Branko Žujović otpočeo potragu za Raspopovim legatom.
Već sutradan, kolega Žujović obratio se i portalu LAJKOVAC NA DLANU:
“Poštovana Snežana, mogu li da Vas zamolim da se i Vi raspitate o sudbini knjiga iz Vračevića? Mali Raspopov legat je u simboličkom smislu značajan i vredan, premda činjenicu da su meštani decenijama pozjamljivali i čitali te knjige takođe ne treba potceniti. Brigu o knjigama trebalo je da vodi jedna od biblioteka, ne znam da li je po sredi valjevska ili lajkovačka…” Već tada je bilo jasno, da je odlučan u nameri da se legat pronađe. Nije gubio vreme i zakucao je na sva vrata. Trud se isplatio.
Komentarišući sve što se zbilo sa Raspopovim legatom, novinar Branko M. Žujović, inicijator potrage, nakon za sada pozitivnog epiloga poduhvata potrage, kaže: ” Mislim da je stvar vrlo jednostavna. Ljudi ne čitaju i ne zanima ih ništa osim gole egzistencije, odnosno onoga što čini njihov pogled na svet. Posebno ne čita svet koji se uhlebi preko politike. Zašto bi tamo neki direktor škole trebalo da zna išta o prošlosti? Njima je važna sadašnjost, na jedan veoma prizeman način. Otuda je moguće da se vredna zaostavština potpuno zaboravi u samim ustanovama. To se, kako svedočimo, i dešava. U vračevačkom ogranku škole niko ništa nije znao o legatu! Vredan orman u kom je Raspopova biblioteka bila pohranjena da ne pominjem! Moj greh je što sam slepo verovao da se škola u Vračeviću, kojoj su knjige prvobitno bile poverene, o legatu stara pažnjom dobrog domaćina i prosvećenog knjigoljupca. Na žalost, to nije bio slučaj. Može se reći da smo našom malom akcijom, zahvaljujući ponajviše Vesni, u poslednji čas sačuvali kap mora srpske kulture.”
Kako saznajemo, sveštenik Milutin Žujović Raspop knjige je poklanjao i Ljigu i Mionici.
Očigledno je da su Žujovići, s razlogom, ponosni na svoje pretke, ali je evidentno i da imaju dostojne potomke, što potvrđuje i ova priča.
