Nakon sinoćnog spektakularnog koncerta kulturno – umetničkih društava i ansambala, učesnika tradicionalnog Festivala folklora revijalnog karaktera „Kolubarski vez 2022.“, koji se ovog vikenda u Lajkovcu održava u organizaciji Kulturnog centra „Hadži Ruvim“, u nastavku manifestacije posetioce očekuju novi sadržaji.
Danas, drugog dana festivala je jedinstvena Izložba folklornih i etno motiva Kolubare i Šumadije. Otvaranje izložbe je u 18 časova u Galeriji Kulturnog centra.
Potom, od 19 časova, u velikoj sali Kulturnog centra (bioskopska sala), je Veče posvećeno fruli, odnosno spektakularni solistički koncert Biljane Paunović povodom 25 godina od prvog nastupa.
Malo je žena u Srbiji, koje sviraju frulu. I one koje su počinjale, uglavnom su odustale još kao devojčice. Ostalo je svega par aktivnih frulašica, među kojima je upravo Biljana Paunović, rođena Milićević. Biljana ima 34 godine i sa setom napominje, da su i tih par njenih koleginica još uvek devojke i da je pitanje da li će nastaviti da sviraju, jer kaže, mi žvimo u takvom svetu gde je jako teško biti i majka i zaposlena žena, a pri tom imati svoj neki hobi, nešto za svoju dušu. Biljana za sada odoleva, prkosi težini vremena i statistici. I već obeležava četvrt veka svog stvaralaštva.
U susret solističkom koncertu u Lajkovcu, povodom 25 godina od svog prvog nastupa, koji je imala sa svega 9 godina, za portal lajkovacnadlanu.rs Biljana Paunović je o svojim počecima i postignućima, rezimirajući najbitnije momente, ispričala:
“Kao dete sam počela da pevam u crkvenom horu i tada sam upoznala svog učitelja frule Slobodna Žuću Radovančevića… Otac me je pitao da li želim da probam da sviram frulu i ja sam pristala …Moj učitelj je prerano preminuo i na žalost nije stigao da me nauči puno da sviram, ali mi je preneo ljubav prema muzici i prema fruli.
Posle moje porodice, frulu voljm najviše na svetu. Frula je lek za srce i dušu i ne može je svirati neko ko nema osećaj, zapravo može, ali se tačno oseti po zvuku, zato ni jedan frulaš ne svira isto, niti se međusobno mogu porediti. Svaki frulaš je poseban na svoj način. Ja sam jedina žena u Kolubarskom kraju koja aktivno svira frulu. I pored svih obaveza oko dece i posla, ja nisam odustala od svoje ljubavi prema muzici, jer ko je sposoban može i stigne sve, a pokretač za to je u ovom slučaju ljubav prema fruli.
Moji prvi koraci sa frulom počinju 1997. godine. Kasnije počinjem da sviram i sa mlađom sestrom Jelenom Milicević Petrovi. Uzor su mi bila braca Bajić, pa smo i mi svuda išle zajedno i svi su nas znali kao sestre Milicević.
Prvo moje takmičenje je bilo u Milićevcima, gde sam osvojila četvrto mesto i utešnu nagradu Zlatno srce. Zatim sledi prvi veliki nastup u Manakovoj kući u Beogradu, na izložbi vajara Milutina Rankovića. Učestvorala sam na tamičenju juniora u Kraljevu, osvojila prvo mesto i bila najbolja frula u Srbiji. Usledilo je treće mesto u Prislonici i nagradu publike. U Tresijama na takmičenju frulaša osvojila sam Zlatnu povelju i prvo mesto, kasnije među seniorima za izvorno takmicenje prvo mesto… Bilo je tu još mnogo nagrada i takmičenja, teško je sada sve to i nabrojati, trebalo bi puno vremena…
Dugogodišnji sam član Srpskog Akademskog društva Vizantija u Beogradu. Svirala sam sa lajkovaćkim Kulturno umetničkim društvom “Hadzi Ruvim”, “Diša Đurđević” -Vreoci, “Dimitrije Tucović” -Lazerevc, za Kulturno umetničko drustvo “Ljig”… Nastupala sam povodom jubileja 20 godina postojanja medija Radio Mladost iz Švajcarske, u Kancelarijima za dijasporu,u Kuci Đure Jakšića u Skadarliji, u Teatru 78, u Srpskom Kulturnom centru “Ćirilica” Beograd – gde sam nagrađena za nesebično zalaganje i podršku u očuvanju ćirilice u srpskom narodu, na mnogobrojnim otvaranjima llikovnog i naivnog slikarstva i mnogim pesničkim večerima, gde sam uvek ja prva otvarala sa svojim zvucima frule programe…. Učestvovala sam na Festivalu “Zlatni glas posavotamnave” i bila član žirija u takmičenju pevača…Sa frulom sam gostovala svuda širom Srbije i inostranstva (izdvajam samo meni najdraža i najznačajnija, jer ih ima stvarno mnogo)…Učestvovala sam na Svetosavskim danima u Parizu, a organizovali smo i Lajkovacke dane u Parizu, to su za mene nezaboravni trenuci u životu. Najlepše manifestacije i nekako meni najdraže su uvek bili Dani vodenica i Haducčki rastanci i sastanci.
Kao veliki ljubitelj tradicije i kulture, učetvovala sam na mnogobrojnim izložbama sa svojim ručnim radovima. Udruženje Kolubarski vez, sa kojima sarađujem više od 20 godina mi je pomoglo da dosta naučim, primenim i prenesem i na druge, skoro sve stare zanate koje su naše bake i prabake znale…Tako sam došla na ideju da otvorim svoju Etno grupu Lajkovacko ognjište, u sklopu Udruženja “Naše ognjište”.
Moji planovi za budućnost su veliki po pitanju naše tradicije i culture i prenošenja znanja na mlađe naraštaje. Mali deo moje izložbe i organizacije se može videti na večerašnjoj izložbi folklornih i etno motiva Kolubare i Šumadije u Galeriji KC “Hadži Ruvim”, koja će biti otvorena sat vremena pre mog koncerta.
Napomenula bih, da sam 2019. godine snimila dve pesme i istrumental (Golub i golubica i Oj livado) za projekat verske nastave i hor Verodar.
Ove godine, kao čuvar narodne tradicije i kulture i zvanični umetnik na fruli, slavim 25 godina svog stvaralastva i odlučila sam se da prvi koncert povodom svog jubileja napravim u Lajkovcu, tamo gde sam rođena i odakle dolazim. Zahvalna sam KC “Hadzi Ruvim ” i direktoru Milutinu Rankoviću, koji su mi izašli u susret i pomogli da to realizujem.”
Koncert je konceptualno maštovito zamišljen, uz voditelja Glumca Aleksandra Karića obogaćen brojnim sadržajima, a spremne su i zahvalnice za zaslužne saradnike i specijalno izrađeni privesci za posetioce, sa logom Bilja frula.
Nekada je svaka kuća imala frulu i svog svirača, a umilni zvuci budili su emocije. Danas je sve manje mladih koji se odlučuju da sviraju ovaj instrument, ali Biljana se trudi da sačuva narodnu tradiciju i prenese mlađima, kako bi usvojili prave vrednosti.
Nekada je svaka kuća imala frulu i svog svirača. Danas je sve manje mladih koji se odlucuju da sviraju ovaj instrument.
Frulaštvo je jako zastupljeno u čitavoj Zapadnoj Srbiji, a kruna je svakako Sabor frulaša koji se već godinama održava u selu Prislonica pored Čačka, na kome je Biljana više puta briljirala.
A Lajkovac ima “Kolubarski vez”, koji zajedno sa Biljanom i njoj sličnima, daje nesebičnu podršku očuvanju srpske narodne tradicije i kulture, posebno Kolubare i Šumadije.
