Manifestacija Dani Lajkovca je u punom jeku i lagano ulazi u završnicu tokom koje se očekuju najmasovniji događaji, a ubedljivo največe interesovanje Lajkovčani su do sada ispoljili za pozorišnu predstavu „Knjiga o Milutinu” u izvođenju Nenada Jezdića.
Ono što se zbilo je zapravo gotovo nezapamćeno za jednu pozorišnu predstavu u malom mestu!
Ulaz na predstavu je bio slobodan, ali samo uz kartu, a preuzimanje karata počelo je dest dana pre termina odigravanja predstave. Inače, cene karata za ovu predstavu se kreću u nekoliko kategorija od 1.800 do 2.200 dinara, a brojni Lajkovčani su već predstavu gledali u Zvezdara Teatru.
Pre svega, činjenica je i da su tokom protekle četiri decenije i oni koji najmanje čitaju, Knjigu o Milutinu pročitali!
Fenomen je da je svih raspoloživih 200 karata preuzeto za svega par sati tog ponedeljka, kada je zapravo i otpočelo preuzimanje karata.
Zaposleni u Kulturnom centru koji je bio zadužen za raspodelu karata je tog dana radio drugu smenu, ali su ga kolege sa posla zvale već u 9 ujutro da hitno dođe, jer ljudi masovno dolaze po karte, tako da su sve karte bukvalno planule već tokom prepodneva prvog dana.
Gotovo svako iz Lajkovca i okoline je želeo da pogleda ovu kultnu predstavu! Zvali su za karte danima i ljudi iz susednih mesta, a brojni Lajkovčani su do poslednjeg momenta imali nadu da će ipak nekako doći do karte.
Na pozorišnom repertoaru Kulturnog centra “Hadži Ruvim” Lajkovac je redovno minimum jedna predstava za decu i jedna za odrasle i Lajkovac već uveliko ima formiranu svoju stalnu pozorišnu publiku, koja ne propušta ni jednu predstavu, a mnogi od njih su sticajem okolnosti ovoga puta ostali bez karte.
Oni koji su ostali bez karte za pozorišnu predstavu negodovali su burno, pa su se mogle čuti i neosnovane optužbe da su samo “privilegovani” mogli doći do karte, zaboravljajući onu narodnu “ko pre devojci, njemu i devojka”.
Sve u svemu, lepo je što su Lajkovčani u tolikoj meri bili zainteresovani za pozorišnu predstavu! A u salu više od 200 ljudi nije nikako moglo ući.
Doduše, nije u pitanju bilo koja, već kultna predstava Zvezdara Teatra koja privlači rekordan broj gledalaca “Knjiga o Milutinu”, nastala po romanu Danka Popovića, a u režiji Egona Savina, uz raskošni i nenadmašni talenat glavnog protagoniste Nenada Jezdića.
Očigledno je da je Jezdiću uloga Milutina savršeno legla, kao da je pisana upravo za njega.
Jezdić je predstavu u Lajkovcu maestralno odigrao u dupke punoj sali, iz koje je publika izašla prezadovoljna, a glumac je očekivano sve vreme suvereno vladao scenom i u potpunosti animirao pažnju publike.
Reč glumca Nenada Jezdića:
“Milutin je neznani junak, paradigma istinskog patriotizma, istinske hrabrosti, istinskog junaštva. Svi ti ljudi znani i neznani, pa i Milutin, svi ti ljudi koje imamo u porodičnim albumima su meni kroz ovaj tekst usadili jedan priziv. Osećam priziv da se to čuje, da se to izgovori… Dobro bi bilo da se mi, sto godina posle, kao pojedinci i kao svekoliki narod, upitamo gde je nestala spremnost za žrtvu, ratnička čast, ljudsko poštenje, ljudska skrušenost, pomirljivost, humanost – sve su to Milutinova pitanja, sve to jeste Milutin… Milutin i njegovo načelo su veći od ideologije ma kakva bila. Ispred njegove logike sve poznate doktrine čine se nedovoljnima… Milutin kaže: “Tristadevedeset ‘iljada mrtvi Srba ostalo je na obali Skadra i Drača do Valone. Tristadevedeset iljada duša”… pazite taj broj, a onda dalje kaže: “jedan narod koji je izgubio polovinu svog ukupnog muškog življa, da ne računjamo žene, ne može dobiti rat. Taj narod je izgubio mnogo više nego što je jedan rat.” Jedno od pitanja koje se meni nameće, a verujem i svima koji će ispratiti ovo jeste – ko su ljudi koji su ostali i koji čine naš narod posle takvog stradanja? Jesmo li i jesam li dostojan, posle takvih predaka i ko sam uopšte ja i ko smo svi mi danas? Sveprisutna mi je sumnja u glavi da li sam uopšte dostojan da makar i tih sat i nešto na sceni budem Milutin Ostojić. Pitam se da li sam dostojan naslednik Milutinovog testamenta!?”
Glavni junak je običan seljak iz Šumadije, koji ne može da ne zažmuri na stradanje svog naroda. Njegov moral i junaštvo mu omogućavaju da sam sebi postavi pitanja kojih se ranije bojao da postavi. Sada, u ovoj monodrami postepeno navodi i gledaoce da razmisle o razlozima zbog kojih se vredi boriti za svoju zemlju i sve što joj je od Boga dato.
Kako i sam reditelj Egon Savin ističe, dužnost pozorišta jeste da se oduži velikim delima srpske književnosti, a adaptacija priče ‘Knjiga o Milutinu’ je pun pogodak u nestabilnim vremenima. Rat nikome ništa nije dobro doneo, a Milutin Ostojić svoj antiratni stav jasno izražava kroz osećanja, iskustva i dela kojim se njegovi potomci mogu ponositi. Istoimena knjiga je objavljena 1985. godine i ubrzo je postala najčitanija knjiga u Srbiji.
