Svetosavska akademija, u gotovo briljantnoj organizaciji Biblioteke “Radovan Beli Marković” održana je sinoć u Gradskoj kući u Lajkovcu.
Intoniranjem Svetosavske himne u izvođenju lajkovačkog hora “Hadži Ruvim”, pod rukovodstvom i dirigentskom palicom Uroša Stepanovića, otpočeo je program Svetosavske akademije.
Dostojan i vrlo kreativan voditelj programa i na ovogodišnjoj Svetosavskoj akademiji u Gradskoj kući u Lajkovcu u ime organizatora bio je Daren Milivojević, podsetivši najpre da se sada milošću Božjom i blagoslovom preosvećenog vladike Isihija, u Lajkovcu održava petnaesta po redu Svetosavska duhovna akademija:
“Svake godine smo istorijski sve dalje od Svetoga Save, dok mu se paradoksalno sve više duhovno približavamo, tražeći u Njemu štit i branič, utehu i pomoć, kao što smo uvek tražili kad nas napadnu iskušenja i nevolje.
A te nevolje i dolaze od tvrdih i hladnih srca, koja se od Boga udaljiše. Ne bi li se kako ljudi otreznili i pravom putu vratili, pre propasti i svoje i svetske, vape i Sveti Sava i svi Božji ugodnici, pozivajući na pokajanje. Čini mi se da kao nekada, kada je sa moštima Sv. Simeona Nemanje, pohodio Srbiju, ne bi li izmirio zavađenu braću, Sv. Sava i danas treba svom narodu. Ne bi li se možda ljudi zastideli i u pokajanju setili jedne od dve najveće Božje zapovesti: „Ljubi bližnjeg svoga kao sebe sama.“
U ime organizatora Svetosavske akademije, direktorka biblioteke Snežana Škorić je obraćajući se prisutnima, podsećajući na život I delo SVetog Save, uz napomenu da nije lako o starim i tradicionalnim vrednostima iznova govoriti na drugačiji način, između ostalog rekla:
“Nasleđe Svetog Save je nemerljivo duhovno blago srpskog naroda, a knjige o svetosavlju podstiču razmišljanja o velikim postignućima čoveka u malom ovozemaljskom životu. Inspirisan takvim primerom bio je i Vladika Nikolaj Velimirović, čije reči i danas osvetljavaju Savin lik i delo. Odvažiću se da kažem da i posle sedam i po vekova, Sveti Sava živi u svakom od nas.
Lepota njegove odlučnosti, smernosti, poniznosti, stvaranja, čovekoljublja i hristoljublja, kako pojedinačnu, tako i nacionalnu, pri svakom pomenu njegovog imena.”
Blagoslovom Njegovog Preosveštenstva, vladike Isihija, besednik na Svetosavskoj duhovnoj akademiji u Lajkovcu bio je jerej dr Dušan Đaković, sveštenoslužitelj u Manastiru Ćelije kod Valjeva, prvi doktor nauka obnovljene valjevske eparhije.
Kao poruku nadahnute besede jereja Đakovića u Lajkovcu izdvajamo:
“Biti danas duhovno dete Svetoga Save, naročita je počast i dostojanstvo, nemerljiva vrednost i dar kojim nas je Sveti Sava, kroz Gospoda Isusa Hrista – jedinog istinitog Cara i Sveštenika u ovome svetu, učinio „carskim sveštenstvom“, „narodom izabranim“ i „svetim rodom“. Zato, biti dete Svetoga Save, na prvom mestu znači: biti dete natprirodno rođenog Bogodeteta u pećini Vitlejema. Tamo, dakle, u vitlejemskim jaslama otkrivena je jednom za svagda tajna svakog deteta, a time, i tajna lika Svetoga Save koji je svoje natprirodno i ponovno rođenje i sam doživeo u jaslama Svete Gore – po isposnicama, pećinama i gudurama zemaljskim. Najpre se, dakle, on sam ponovo rodio, da bi kao plodovita maslina rađao „najsvetija svoja čada“.
Biti dete Svetoga Save znači biti građanin sveta „iznad ovoga sveta“, stanovnik „svetinje nad svetinjama“, nastanjen iznad neba i zemlje, iznad svih vidljivih i nevidljivih galaksija, otkrivenih i još uvek neotkrivenih svetova.
Biti dete Svetoga Save još znači: i u ovom svetu za života biti naslednik istočno-rimskog građanstva, jelinske kulture i vrhunskog stvaralaštva, civilizovanog sistema i organizacije društva utemeljenog na zakonima i zagarantovanim ljudskim pravima, na slobodi i pravdi, na svim vrednostima dostojnim čoveka, na ispruženoj ruci milosrđa koja „miluje i pozajmljuje“.
Biti dete Svetoga Save znači biti dete knjige i zanata, muzike, slikarstva, graditeljstva, vrednih ruku koje stiču imetak i mudro umnožavaju bogatstvo stečeno znojem i poštenjem.”
Spisak dosadašnjih besednika na Svetosavskoj akademiji u Lajkovcu je impozantan, a sve ih je s posebnim pijetetom pomenuo Daren Milivojević: bivši dekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, počivši prof. dr Radovan Bigović, bivši iguman manastira Ribnica, otac Nikodim, prota i nekadašnji namesnik tamnavski, otac Mitar Milovanović, časnici Matice srpske, prof. dr Slavko Gordić, akademik Miro Vuksanović i dr Marko Nedić, episkop australijsko-novozelandskog g. Siluan, episkop Dositej Hilandarac, igumanija manastira Grabovac, mati Irina, doktor teologije Bojan Grujičić, prof. dr Radomir Popović, počivši Književnik Radovan Beli Marković, koji je 2018. godine odlikovan ordenom Svetog vladike Nikolaja, protonamesnici Aleksandar Vučaj, Darko Đurđević, Branka Čolić i sveštenik Mija Bojinović.
U ulozi moderator, svoje obraćanje prisutnima Daren Milivojević je završio podsećanjem na počivšeg Patrijarha Pavla: „Niko nas pre rođenja nije pitao hoćemo li se roditi u ovom ili onom narodu, od ovih ili onih roditelja, u ovom ili onom duhovnom ambijentu. Mi za sve to niti imamo zasluge, niti krivice. No, da li ćemo živeti i postupati kao ljudi, to verujte, zavisi od nas. To i jeste jedino što nam daje cenu u očima svih ljudi dobre volje. Budimo, dakle, uvek i svuda ljudi, da nas kao ljude – prizna za svoje Bog, a prepoznaju preci i upoznaju savremenici.”
Program Svetosavske akademije u Gradskoj kući, pored nastupa hora sa bogatim repertoarom pesama Vladike Nikolaja, upotpunile su svojim prigodnim i brižljivo odabranim recitacijama lajkovački osnovci i srednjoškolci, pa su prisutni imali priliku da čuju Jelenu Jovanović, Marka Živanovića, Terezu Gaubac, Mihaila Aleksića i Anastasiju Stojanović.
Svetosavska akademija u Lajkovcu održana je u prikladnoj, vidljivo prisutno uzvišenoj duhovnoj atmosferi, uz prisustvo predstavnika lokalne samouprave, škola, sveštenstva, predstavnika kulturnog, javnog i društvenog života Lajkovca, kao i građana.
Svojevrsnu pozlatu Svetosavskoj akademiji u Lajkovcu, sa nekoliko vrlo brižljivo odabranih, krajnje rafiniranih prikladnih numera, dao je hor pod sigurnom dirigentskom palicom mr Uroša Stepanovića, kao i talentovani recitatori lajkovačkih škola, kazujući pesme o Svetom Savi.
“Petnaest godina unazad, biblioteka organizuje Svetosavsku akademiju u čast Svetog Save, duhovnog oca srpskog i svih pravoslavnih naroda. Prepuna sala Gradske kuće, nasmejanih lica dece i odraslih, dokaz je da svetosavlje budi radost u nama i posle gotovo osam vekova”, rekla je u ime organizatora direktorka Snežana Škorić.
Organizator programa bio je i ovoga puta na punoj visini ovog uzvišenog zadatka i pokazao, da prestonica kulture i duhovnosti može biti i u maloj varoši u unutrašnjosti.
