Biblioteka “Radovan Beli Marković” u Lajkovcu, u četvrtak 12. decembra od 18 časova u Zavičajnom konaku organizuje predstavljanje knjige „PREČNIK stranim rečima i izrazima”, autora Milana Obradovića.
Pored autora, koji je doktor eksperimentalne fizike i profesor u lajkovačkoj srednjoj školi, govoriće dr Ružica Levuškina (Institut za srpski jezik SANU), a u ulozi moderatora biće Daren Milivojević.
Autor ima zadivljujuću ličnu i profesionalnu biografiju, a knjiga je nastala kao potreba da se sve prisutnija upotreba stranih reči uslovljena novim tehnologijama zameni rečima iz srpskog jezika koji ne smemo da zaboravimo.
Knjiga je objavljena ove godine, a nagrađena je u kategoriji dela „Popularne lingvistike” novosadske Izdavačke kuće Prometej za izdavački poduhvat godine na 67. Beogradskom međunarodnom sajmu knjiga.
Milan Obradović je sa svojim „PREČNIKOM stranim rečima i izrazima” u izdanju IK Prometej je zasigurno najpijatnije iznenađenje u ovoj godini. Od momenta objavljivanja, knjiga je izazvala veliku pažnju ukupne javnosti, a sada će biti predstavljena i u Lajkovcu.
Dr Milan Obradović, otac osmoro dece, naučnik, pisac, već nekoliko godina radi kao profesor u Srednjoj školi “17. septembar” u Lajkovcu. Sa svojom brojnom porodicom nastanio se u jednom prelepom selu u okolini Valjeva. Pravo je bogatstvo imati jednu ovakvu ličnost u svojoj sredini, koja ličnim primerom živi i radi ispravnim sistemom vrednosti.
Milan Obradović rođen je 1982. godine u Inđiji, gde završava osnovnu školu i gimnaziju.
Upisuje Elektrotehnički i Biološki fakultet u Beogradu. Završava prvi, na Odseku za medicinsku i nuklearnu tehniku, a potom odlazi u Belgiju da živi i radi kao istraživač na KU Luven, gde postaje doktor eksperimentalne fizike, odbranivši disertaciju iz oblasti uzajamnog dejstva svetlosti i materije.
Pored prosvetnog rada sa studentima i učenicima u inostranstvu i Srbiji, radio je i u Institutu za fiziku u Beogradu, kao i u Međunarodnoj iberijskoj laboratoriji za nanotehnologiju u Bragi (Portugalija), gde je istraživao i najsavremenijim postupcima izrađivao senzore pokreta u prostoru. Iza sebe ima objavljene naučne radove u međunarodnim časopisima iz oblasti fizike, senzora i novih tehnologija, kao i mnoštvo održanih predavanja.
Sa povratkom iz inostranstva u Srbiju, u medijima i kroz predavanja, govori o porodici, deci i beloj kugi, povratku na selo, o jeziku, kao i o pogubnom uticaju najnovijih tehnologija.
Muziku i jezik oseća kao svoje i smatra ih svojevrsnom matematikom. Svira nekoliko instrumenata i pevao je u nekoliko horova svetovne i duhovne muzike u zemlji i inostranstvu. Savladao je u većoj ili manjoj meri desetak jezika. Od najranije mladosti voli da piše. Objavio je putopisnu poemu Među Moravama put (2019), nastalu kao unutrašnji roditeljski odgovor na jedno od svojih dalekih putovanja biciklom sa svojom decom.
Putovao je i obilazio svet, a sada, kao otac osmoro dece, provodeći vreme sa porodicom voli mir koji im poklanjaju biljke i životinje, gora i pobrđa valjevskog kraja sa kojih se pruža predivan pogled, što mu sve pruža mogućnost za nova i nova istraživanja.
Već nekoliko godina radi kao profesor u srednjoj školi u Lajkovcu, gde predaje fiziku i stručne predmete na obrazovnom profilu elektrotehničara.
Ovo nije rečnik u pravom smislu reči, sa označenim rodom imenice, oblikom glagola i slično, već Prečnik koji se ispreprečuje upotrebi stranih reči i Prečnik čiji je cilj da se sagleda koliki je to prečnik srpskog jezičkog kruga, posustalog pred možda njegov sami kraj. A da li je zaista kraj, to zavisi od nas.
“Svrha Prečnika je da nas oduči od prvih reči (tuđica) i dovede do poznanja i znanja samo drugih, iza crtica ispisanih srpskih ili srbolikih reči.
Ukoliko bi čitalac radije hteo da upozna tuđice, uputio bih ga na rečnik latinskog, engleskog, francuskog ili nekog drugog stranog jezika. To je postupak učenja stranih reči ili proširivanje njihovog znanja, koje sa Prečnikom gotovo da nema veze, osim što, ukoliko se dobro ne izuče, njihov poklonik počinje da njima soli svoj jezik, a to je veliko zlo. Svrha ovog jednosmernog Prečnika je da nas vodi jednim smerom, u poznavanje svoga jezika i u veštinu borbe protiv napadnih nasrtaja tuđica, zbog našeg (ne)svesnog usvajanja, naročito engleskih reči u proteklih tridesetak godina, upravo kao što je to bio slučaj sa nemačkim jezikom pre stotinak godina kada su svi učeni slojevi društva koristili nemački jezik kao nešto „uzvišeno“, ili kao što je, slično, francuski bio u carskoj Rusiji, u visokom društvu, knjigama…, dok mu se Puškin nije suprotstavio pišući svoja dela na čistom ruskom jeziku.” – Autor
Rekli su o Prečniku:
„Rečnik broji preko 7500 leksičkih jedinica i njihovih rečničkih članova. Pored njega, u tekst su uključeni razgovori između Ranka i Branka – veoma zanimljivi delovi u kojima dvojica prijatelja, laika, komentarišu reči koje su izabrane kao zamena za tuđice u Prečniku ili komentarišu samo korišćenje tuđica. Obično Ranko pita Branka o nekoj reči (po pravilu onoj s desne, ali ponekad i s leve strane rečnika), a Branko mu objašnjava. Ovi delovi su prava riznica znanja, pa ako ponekad rasuđivanja Branka i Ranka i nemaju potvrdu u nauci, svakako su više nego interesantna za čitaoca. Ujedno doprinose originalnosti ovoga dela koje, dakle, zahvaljujući ovim delovima, nije isključivo leksikografsko.
Smatram da će više nego dobro poslužiti očuvanju srpskog jezika i pisma u vremenu u kojem su isti preterano izloženi uticajima stranih jezika od kojih je sve teže odbraniti se. Prečnik može odlično da posluži u ovoj odbrani…“ – Dr Ružica Levuškina
„Pridružujem se pouzdanoj reči Ružice Levuškine. Prečnik se u ovom presudnom času ukazuje kao nasušni Rečnik srpskog naroda, a Milan Obradović kao bogomdani, dostojni sin i potomak Mitra Pešikana, jednog od zakonodavaca srpskog jezika.“ – Matija Bećković
