Udruženje Bazi Mili iz Lajkovca osnovano je 2019 godine sa ciljem da se unapredi i poboljša položaj dece i mladih sa smetnjama u razvoju na lokalu. Međutim, pored doprinosa u Lajkovcu, kroz svoj rad Bazi Mili ima i značajne zagovaračke inicijative na nacionalnom nivou.
Foto: tribina sa prof.dr. Nenadom Glumbićem
O samim počecima rada udruženja, zatečenom stanju, kao i o njihovim inicijativama i rezultatima govori osnivač udruženja Milica Nikolić, koja je i sama roditelj deteta sa smetnjama u razvoju:
“Opština Lajkovac je mahom ruralna sredina, sa do 14 000 stanovnika. U Zajedničkom centru za socijalni rad za opštine Ljig, Lajkovac i Mionica, 2018. godine evidentirano je 26 dece i mladih sa invaliditetom. Prema pomenutim podacima od 26 oro dece i mladih sa invaliditetom, 4 dece pohađa specijalne škole van teritorije Lajkovca, 2 dece su predškolskog uzrasta i 2 dece uopšte ne pohadja školu niti su institucionalno zbrinuta. Sva (pre)ostala deca/mladi sa invaliditetom su smešteni u institucije/ ustanove socijalne zaštite, izmešteni iz porodica. Sama činjenica: da je 75% dece i mladih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koji su na evidenciji Centra za socijalni rad su institucionalizovana, izmeštena iz svojih porodica, je poražavajuća sama po sebi. Podaci CZSR mahom baziraju na podnetim zahtevima za ostvarivanje prava na tuđu negu i pomoć (novčana davanja).Tako je jedan od problema i nepostojanje stvarne slike o broju osoba sa invaliditetom na teritoriji opštine Lajkovac. Na lokalu nema razvijenih usluga socijalne zaštite namenjenih osobama sa invaliditetom, nemamo razvijene strateške okvire odnosno dokumente javnih politika i ostale planske dokumente koji isključivo uređuju položaj osoba sa invaliditetom.
To je bilo neko početno stanje u Lajkovcu, 2018/19 godine, pre osnivanja našeg udruženja. Mislimo da su: odsustvo primarnih podataka, upitna relevantnost sekundarnih podataka, slaba međusektorska saradnja, efekat izolovanih ostrva bez inicijative, društvena stigmatizacija, nepoznavanje formalnih procedura, nedostatak stručnog kadra, uzroci koji su doveli do institucionalnog nerazumevanja i zanemarivanja ovog osetljivog dela populacije i rešili smo da se osnivanjem udruženja uhvatimo u koštac sa ovim problemima i na sve načine pokušamo da doprinesemo rešenju istog. Slobodno mogu da kažem da je situacija sada, nakon 5 godina rada udruženja, znatno drugačija i da su evidentni pomace, između ostalog sada imamo uslugu Lični pratilac deteta.
Postoje različite definicije diskriminacije, meni lično se dopada ona koja kaže da je diskriminacija nejednako postupanje prema istima i jednako postupanje prema različitima. Moramo da shvatimo da, ako smo svoj deci omogućili isto, nismo dobro uradili. Deci sa smetnjama u razvoju je potrebna dodatna podrška (npr Lični pratilac deteta, pedagoški asistent za decu sa smetnjama u školama) i ako im ona nije omogućena (bez obzira što „mogu da pohađaju “redovne škole), mi im nismo pružili jednake mogućnosti i diskriminisani su u odnosu na decu tipičnog razvoja. Ukoliko nemamo dovoljno empatije, moralnih vrednosti ili socijalnu svest o tome da je deci, mladima sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom potrebna dodatna podrška, na to nas obavezuje zakon i Ustav RS.
Konvencija o pravima deteta najsveobuhvatniji je međunarodni ugovor o pravima deteta. Srbija ga je ratifikovala i tako se obavezala na primenu svih prava iz Konvencije. Ustavom Republike Srbije, propisano je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu. Zakon o zabrani diskriminacije, uređuje opštu zabranu diskriminacije, a Članom 22. Zakona o zabrani diskriminacije uređena je diskriminacija dece. Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, između ostalog, predviđena je zabrana diskriminacije zbog invaliditeta na svim nivoima vaspitanja i obrazovanja…
Foto: Tribina povodom usluge Lični pratilac deteta u amfiteatru OŠ “Mile Dubljević”
Prva stvar koju smo kao udruženje pokušali (i uspeli) da uradimo je uvođenje usluge socijalne zaštite Lični pratilac deteta u Lajkovcu, koja jeste usluga socijalne zaštite, ali je usluga koja je usmerena na obrazovanje i čije je uvođenje od ključnog značaja za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju, jer im omogućava da pohađaju redovnu školu. Pored zalaganja da se usluga uvede, udruženje je nastavilo rad na razvoju i promociji same usluge na lokalu: organizovanje tribine Lični pratilac detetov oslonac u OŠ „Mile Dubljević“, štampanje brošure, gostovanje u medijima gde smo pričali o značaju same usluge i slično. Godinu dana kasnije, radili smo istraživanje o zadovoljstvu korisnika pruženom uslugom i doprineli razvoju i poboljšanju iste. Organizovali seminare i tribine u osnovnoj školi, kao i različite aktivnosti i radionice sa decom tipičnog razvoja. Sveobuhvatno, uspešnom zagovaračkom inicijativom tj. samom uslugom Lični pratilac deteta, kao i propratnim aktivnostima koje smo sprovodili smo značajno doprineli ostvarivanju prava dece i mladih sa smetnjama u razvoju, njihovoj boljoj integraciji u socijalni život zajednice, mogućnost uključivanja većeg broja dece sa teškoćama u razvoju u sistem redovnog školovanja, razvoj inkluzivnog obrazovanja… I u toku 2023. godine udruženje je svojim aktivnostima bilo usmereno ka razvoju inkluzivnog obrazovanja u OŠ „Mile Dubljević“ u Lajkovcu, je organizovanjem i realizacijom seminara i tribina u pomenutoj školi značajno doprinelo razvoju znanja i kompetencija za rad sa decom sa smetnjama u razvoju zaposlenih u školi, što je doprinelo uspešnosti i efektima inkluzivnog obrazovnog i vaspitnog rada u celini, na našoj opštini.
Foto: seminar o dodatnoj obrazovnoj podršci u lajkovačkoj osnovnoj školi
Saradnja sa OŠ “Mile Dubljević” u Lajkovcu i doprinos inkluzivnoj praksi je u kontinuiran, a trenutno je aktuelna saradnja sa školom kroz projekat “Pedagoški asistenti za decu sa smetnjama u razvoju – obavezno zanimanje u inkluzivnoj školi”. Ovaj projekat koji trenutno sprovodimo je zagovaračka inicijativa na nacionalnom nivou i podržan je od strane Užičkog centra za prava deteta i Evropske komisije.
Inkluzivno obrazovanje naglašava jednako pravo na obrazovanje, bez diskriminacije i segregacije, za svu decu, učenike i odrasle. Dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu podršku u nastavi i učenju. Mere koje se planiraju kao podrška obuhvataju: uvođenje individualnih obrazovnih planova (IOP) i pedagoških asistenata, obezbeđivanje usluge Ličnog pratioca za decu itd.
Lični pratilac deteta je usluga koja se pruža 1 na 1, za jedno dete zadužen je jedan lični pratilac i on bi trebao detetu/učeniku da bude podrška pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Pedagoški asistent je na „nivou ustanove“ i on bi pored podrške učenicima sa smetnjama u razvoju trebao da bude podrška i nastavnicima u školi, stručnim saradnicima, roditeljima, svima… Smatramo da samo obezbedjivanjem ličnog pratioca, deci sa smetnjama u razvoju, nije pružena ista mogućnost za kvalitetno obrazovanje. Takođe, stručna podrška je potrebna i nastavnom kadru koji radi sa učenicima sa smetnjama, zato smatramo da svaka redovna škola treba da ima zaposlenog i defektologa na mestu pedagoškog asistenta za decu sa smetnjama u razvoju.
Detaljnije regulisanje uloge pedagoškog asistenta izvršeno je Pravilnikom o pedagoškom asistentu i andragoškom asistentu, i u pomenutom pravilniku su razdvojeni pedagoški asistent za romsku decu i pedagoški asistent za decu sa smetnjama u razvoju. Ministarstvo prosvete u svojoj „bazi“ podataka nema razdvojene ove dve kategorije, te tako kada uđete na njihov sajt vi možete naći podatak o (zbirno) broju pedagoških asistenata u osnovnim školama. Kada smo pitali resorno ministarstvo koliko ima pedagoških asistenata za decu sa smetnjama u razvoju, odgovorili su da taj podatak nemaju. Kada smo pitali pojedinačno škole koje pedagoške asistente su angažovali, svaka pitana škola nam je odgovorila da su to pedagoški asistenti za romsku decu.
Zaključak je da pedagoških asistenata za decu sa smetnjama u razvoju ili uopšte nema u redovnim školama ili ih ima jako malo, toliko da je taj broj zanemarljiv.
Dalje, ispitujući razlog za ovo stanje, došli smo do Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja – pedagoški asistent- čl.18, u kom su detaljnije navedeni kriterijumi na osnovu kojih škola može da ostvari pravo na angažovanje pedagoškog asistenta. Zadati kriterijumi su previsoki s toga ne čudi činjenica da redovne škole mahom nemaju pedagoške asistente za decu sa smetnjama u razvoju. Inicijativa na kojoj trenutno radimo je na nacionalnom nivou i zagovara izmenu pomenutog pravilnika.
Podatke do kojih smo došli kroz ovaj projekat (podržan od EU i Užičkog centra za prava deteta) objavili smo u brošuri „ Pedagoški asistent za decu sa smetnjama u razvoju- obavezno zanimanje u inkluzivnoj školi“ čiju PDF verziju možete preuzeti na sajtu udruženja https://bazimili.org.rs/pedagoski-asistent-za-decu-sa-smetnjama-u-razvoju-obavezno-zanimanje-u-inkluzivnoj-skoli/
Na sajtu se takodje možete informisati i o drugim inicijativama koje je udruženje Bazi Mili pokrenulo, ispratiti naše buduće aktivnosti i priključiti im se.
Za kraj bi samo iz ličnog ugla, kao majka deteta sa autizmom, koja živi u Lajkovcu, dodala sledeće:
Sećate se opisa stanja u Lajkovcu sa početka teksta? Sada je situacija mnogo bolja i sada mogu da kažem: „Moje dete ima autizam. Ima i ličnog pratioca. Ide u sedmi razred redovne osnovne škole. Škola ima pedagoga, psihologa, logopeda i defektologa, koji radi posao pedagoškog asistenta. Za uspehe mog dečaka, za angažovanje ličnog pratioca, kao i za angažovanje svih stručnjaka u školi, bila je potrebna izuzetna saradnja i velika borba. Nosile su je Istrajnost… Odlučnost… i Vera… u neki bolji svet.
Još jedna velika borba je pred svima nama: da svako dete u Srbiji ima jednake šanse u obrazovanju i u životu!”
Foto: manifestacije Plavi dani u Lajkovcu
U nastavku bitke, krajem septembra, (30. septembra u 12 časova) u OŠ “Mile Dubljević”, u okviru aktuelnih aktivnosti kroz projekat Pedagoški asistent, sledi edukacija/radionica pod nazivom Roditelji i nastavnici kao akteri inkluzivne školske klime.
Predavanje je usmereno na značaj zajedničkog delovanja roditelja i nastavnika u stvaranju inkluzivne školske klime koja podržava sve učenike, posebno one iz socijalno nepodsticajnih grupa, decu sa smetnjama u razvoju, decu pripadnike nacionalnim manjinama, i druge učenike iz osetljivih društvenih zajednica. Sve u cilju unapređenja kvalitetnog inkluzivnog obrazovanja u zajednici.
Predavači i uvodničari u temu bićće Nikola Savić, msr nastavnik Zdravstvene nege, savetnik i spoljni saradnik Ministarstva prosvete za inkluzivno obrazovanje i Iva Jevtić, msr pedagog.
