U okviru programa manifestacije “Dani Lajkovca”, u organizaciji Kulturnog centra “Hadži Ruvim” i Biblioteke “Radovan Beli Marković”, u Lajkovcu je održano veče razgovora sa Milošem Jevtićem i izložba knjiga ovog uglednog novinara i publiciste o srpskim umetnicima.
Uvek spreman da ispriča nešto novo iz svoje bogate kolekcije priča i sećanja, Miloš Jevtić je Lajkovčanima približio umetničke svetove najznačajnijih umetnika sa kojima je sarađivao, dok su o Milošu i njegovoj Kolekciji “Odgovori” nadahnuto govorili Milutin Ranković, Novo Tomić i Daren Milivojević.
RazgovorI sa Milošem Jevtićem i izložba knjiga o srpskim umetnicima održani su u Galeriji Kulturnog centra “Hadži Ruvim”, pa se u ime domaćina i organizatora prisutnima u svom prepoznatljivom maniru biranim rečima obratio direktor Kulturnog centra Milutin Ranković.
“Već odavno je uočeno da nijedan budući, iole ozbiljniji proučavalac druge polovine XX veka u Srba neće moći da kao nezaobilazni izvor mimoiđe kolekciju Odgovori Miloša Jevtića, u kojoj su objavljeni razgovori ovog uglednog novinara s najznajčajnijim umetnicima i naučnicima koji su svojim delovanjem obeležili drugu polovinu XX veka”, podsetio je između ostalog Milutin Ranković.
Novo Tomić (1947), novinar, profesor, književnik i izdavač, sa impozantnom biografijom, koji je studije jugoslovenske i svetske književnosti završio u Beogradu, a magistarske studije u Beogradu i Grenoblu (Francuska) gde je sedam godina predavao srpski jezik,a najveći deo svoje karijere radio kao novinar i urednik kulturne rubrike „Večernjih novosti“, koji je i sam priredio nekoliko knjiga, a članke, eseje i putopise povremeno objavljuje u književnoj periodici i u Katalogu Narodne biblioteke Srbije do sada ima pedeset pet bibliografskih jedinica, bio je respektabilan gost za veče razgovora sa Milošem Jevtićem.
Kolekcija „Odgovori“ predstavlja naše ugledne stvaraoce u nauci i umetnosti. Novo Tomić je naglasio da je Miloš Jevtić ovjavio blizu 230 knjiga Odgovori, u kojima je po gruboj računici i proceni postavio oko 30 000 pitanja.
Posebno inspirativno, znalački i nadahnuto o Milošu Jevtiću govorio je u ime organizatora i domaćina mr Daren Milivojević iz Biblioteke “Radovan Beli Marković”:
“Znamenita Kolekcija Odgovori još znamenitijeg Miloša Jevtića, tragaoca za odgovorima, koji se u svojoj devetoj deceniji podmlađuje novim knjigama razgovora, marljivo nastojeći da dizgine, ovog čudesno-obimnog i jedinstvenog opusa, ne popusti i ne prepusti slučaju, koji za njega nikada ne bejaše slučaj komedijant, kao kod njegovog velikog imenjaka Crnjanoskog.
Ako bi se kojim slučajem među ljudima osentanim kulturom koji razabiraju da su ćirilica i latinica dva pisma, i da na kraju rečenice meću tačku, a ne smejli, našao kojim slučajem, Bože me sakloni, neko da za Miloša nije čuo ili se, makar i slučajno, spotakao na jednu od njegovih mnogobrojnih knjiga, što u biblioteci, što u knjižari, tom bi trebalo dati posebno priznanje, i ceo stubac sa slikom u prokaženoj rubrici Verovali ili ne, kao opomena mlađima kakvi nikako ne treba da budu, a svakako ga i na teške muke vrnuti, kao na primer da pri blažoj kazni jednu, a pri težoj dve knjige pročita, ne bi li se kako opametio i pravom putu vratio.
Malo ko se među nama, takozvanim učenim ljudima, može pohvaliti da je pročitao dvesta dvadeset sedam knjiga, još manje je onih koji su od dubokoumnog rada na sastavljanju spiska namirnica došli do napisane knjige, s tim što se za ovo prvo ne može reći da je nastalo u umetničkom zanosu, utoliko je veći, važniji i velikog priznanja dostojan teško saglediv trud jednog čoveka koji je objavio toliko mnogo ili malo knjiga, u zavisnosti kako neki na to gledaju. Što bi Dušan Kovačević rekao: „Uradio sam više nego što sam očekivao, a manje nego što sam mogao.“ Da li je tako i u Miloševom slučaju, reći će nam on sam.
Miloš Jevtić, ostavio je veliki i neizbrisiv trag u Radio Beogradu, kao autor i voditelj na daleko čuvene emisije „Gost Drugog programa“, u kojoj je vodio blizu 800 razgovora sa najviđenijim predstavnicima kulture, nauke i umetnosti negdašnje Jugoslavije. Ta emisija iznedrila je Kolekciju „Odgovori“, koja se, kako rekoh, iznova podmlađuje novim knjigama.
Ove godine Miloš slavi veliki i važan jubilej, 50 godina kako je uzeo mikrofon u ruke i krenuo sa emisijom koja će promeniti ne samo njegov život, već i celokupnu kulturnu atmosferu jednog vremena, menjajući na kraju i ustaljene forme žanrovskog određenja novinarskog razgovora.
Nema biblioteke u Srbiji koja nema Miloševu knjigu, a provereno i pouzdano znamo da se njegove knjige nalaze rasute svuda po svetu, izmeđuostalog i u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu. Navešćemo spisak umetnika sa kojima je pisao i razgovarao, uz napomenu da je ovo samo manji deo umetnika od onih koji su prošli kroz Radio Beograd i bili gosti njegove emisije. Oni su: Stojan Ćelić, Milić od Mačve, Ljubica Sokić, Petar Mladenović, Mića Popović, Aleksandar Luković, Cvetko Lainović, Oto Logo, Branka Đorđević, Dragan Mojović, Zoran Stošić Vranjski, Zdravko Mandić, Momčilo Krković, Vlastimir Nikolić, Branko Radulović, Milorad Ćorović, Boško Karanović, Vladimir Rozić, Ljubodrag Janković Jale, Marija Jančić, Stanislav Živković, Drinka Radovanović, Božidar Prodanović, Pavle Vasić, Dragan Stojkov, Milan Miletić, Aleksandar Đurić, Đoorđe Lobačev, Slobodan Gane Milosavljević, Miroslav Anđelković, Radovan Kragulj i Ratko Vulanović.
Tražeći zajedničke odlike Miloševih vešto smišljenih pitanja kojima je vodio razgovore, našao sam da im je zajedničko nastojanje da se dijalogu da dubina i širina po meri sagovornikovog duha. Nastojeći da izađe iz okvira i da svoja pitanja udalji od stereotipa, Miloš je znatiželju krepio bogatstvom duhovnog sadržaja koji je sa sagovornikom unosio u dijalog, puštajući da ga nove i drukčije struje ponesu na pučinu stvaralačkog zanosa.
Kako knjige nisu samo svežnjevi išarane artije, već rečima oslovljen zapis duše, Miloš je postigao da u knjige prenese mnoge živote, praveći tako lične svetove, dajući im imena i oblik, koji iz knjiga kao sa zvezdanog neba traže naš pogled i čeznu da se zagledamo u njih.
Miloš je davno omeđio prostore svog stvaralaštva. U njih je puštao samo odabrane, ne bivajući kolebljiva duha na laskave ponude i molećiva htenja pojedinaca. Ostajući dosledan svojim visokim načelima, nije posrnuo do danas, a siguran sam da neće ni sutra. Koji su novi vidici kojima stremi, reći će nam on sam, a uz njegovu vrednoću i posvećenost, biće još knjiga kojima će podmladiti svoju kolekciju, a i sebe.
I na kraju, ako kraja uopšte ima, trudeći se da iskoristim svoje lično poznanstvo sa Milošem rekao bih da se o njega možete ogrešiti, pišući Jeftić, umesto da napišete Jevtić, možete i da ga ne pozdravite na ulici, ili da iskoristite njegovo prijateljstvo za svoje sitne interese, ali jedno ne možete, ne možete prenebregnuti njegov veliki značaj i nesagledivo važan dopprinos srpskoj kulturnoj tradiciji, ali i još važnije poznanje da je reč o dobrom čoveku.”
Vrelo julsko veče organizatori su osvežili jednim sjajnim programom, kojiće učesnicima i posetiocima ostati zabeleženo u sećanju.
