VIRTUELNA IZLOŽBA
GALERIJA KULTURNOG CENTRA „HADŽI RUVIM“ LAJKOVAC
ŽIVORAD CIGLIĆ CIGLA
(Skobalj, 4. maj 1931 — Beograd, 17. jul 2019)
“Ovu virtuelnu izložbu Kulturni centar Hadži Ruvim posvećuje jednom od najznačajnijih umetnika lajkovačke opštine. Imali smo čast da ga 2018. godine ugostimo u našoj galeriji, gde smo pored izložbe skulptura organizovali i promociju njegove knjige pod nazivom „Kolubarske jagljenice“ u kojoj je dao osvrt na svoje detinjstvo provedeno u rodnom kraju i uticaj dečačkog iskustva na buduće stvaralaštvo. Izložba predstavlja svojevsrtan omaž u znak sećanja na Živorada Ciglića i njegov rad,” , kaže Snežana Škorić, direktorka Kulturnog centra “Hadži Ruvim” Lajkovac.
“Proglasiše me za pustinjaka u skulpturi jer sam originalan, prepoznatljiv, drukčiji, poseban. A biti originalan i samo svoj nedostižan je san svakog umetnika“.
Živorad Ciglić Cigla
Živorad Ciglić Cigla rođen je u Skobalju, Lajkovac. Vajarstvo je učio u Splitu, a studije završio u Beogradu. Autor je oko pedeset spomenika, skulptura, reljefa, fontana realizovanih u slobodnom prostoru u zemlji i inostranstvu. Izvajao je preko dve hiljade skulptura i nacrtao nekoliko hiljada crteža. Priredio je više od stotinu samostalnih izložbi skulptura u zemlji i inostranstvu. Radovi su mu rasejani po mnogim zemljama sveta. Objavio je tri knjige proze i oko dve stotine priča. Izvajao je veći broj portreta – poprsja znanih i neznanih ličnosti.
“Da bismo u potpunosti razumeli poreklo umetničke imaginacije Živorada Ciglića, trebalo bi krenuti od ranog razvoja njegove ličnosti, od uticaja prirode i folklora, živih slika i priča koje su se kroz sećanje transformisale iz podsvesnog dečijeg afiniteta ka fantastičnom u jedan zreo umetnički izraz, u kom je Ciglić ostajao veran svojoj dečačkoj uobrazilji i tumačenju stvarnosti iz jedne nepokolebljive vizionarske perspektive, koja nije posustajala pred zahtevima savremenih umetničkih nastojanja. Ciglić je, pišući o svom detinjstvu, uvek naglašavao značaj prizora i slika koje su nastajale pod uticajem usmenih predanja i strahovanja od raznih nevidljivih bića koja su se krila u mračnim odajama prirodnih tvorevina, koja je, kako bi im se umilio, „vadio, čupao iz panjeva, klada, kamenja i stabala, obrađivao, oblikovao, kitio i kinđurio, i iz mašte pretvarao u istinite i očigledne“. Mnoge od ovih skulptura odlikuje detinjast, „bezbrižni naturalizam“, u kom reprodukovanje oblika ima za cilj izvesnu prepoznatljivost, a koja po svojoj obradi podseća na primitivan praistorijski manir modelovanja, sa čestim korišćenjem polihromije u završnici. Crteži koji su nastajali kao priprema i mogući predložak, ukazuju na pažljivo osmišljenu plastičnu kompoziciju. Koristeći u svojim radovima orah, dud, bagrem, granit, mermer, bojeni i liveni kamen, bronzu, bakar, mesing, kovano gvožđe, beton, zatim materijale i gotove predmete iz okoline, žicu, dugmad, klinove, pastiku i mnoge druge, Ciglić je zakone maeterijala i njihove mogućnosti, podređivao zakonima sopstvene vizije u kojoj je sve upotrebljivo u korist izražavanja konačne ideje, čineći neka od ovih dela izrazito duhovitim, veselim i toplim, dok neka izazivaju blagi strah i nelagodu, vraćajući nas drevnom, mitološkom i arhetipskom. Raznolikost, bogatstvo detalja, kompozicije, ritma i invencije, ukazuju na jedan nezauzdani umetnički duh, koji razigrano tumara u telu svake od ovih skulptura,” rekla je Aleksandra Tanić, istoričar umetnosti, o stvaralaštvu Živorada Ciglića Cigle.
