Peti jubilarni put, lajkovački planinari obreli su se na Musali, na 2925mnv. Zastava lajkovačkih planinara zavijorila se ponovo na krovu balkanskog poluostrva! Izveli su dva zimska uspona u Bugarskoj. Tokom pohoda, uspešno su izvedena dva zimska uspona i to na najviši vrh Vitoše ( 2290 metara nadmorske visine ) i Musalu ( 2925 metara nadmorske visine ).
Naime, u organizaciji lajkovačkog “Ćire”, sedamnaest planinara iz Lajkovca, Zaječara, Priboja i Ruda boravilo je u Bugarskoj. Učesnici akcije ispenjali dva vrha u zimskim uslovima, Vitošu I Musalu.
U ime organizatora akcije, Vladan Jakovljević je prepun utisaka rezimirao planinarsku akciju upravo realizovanu u Bugarskoj: “Prvi dan je realizovana trasa Vitoša: Planinarski dom ,,Aleko” – Crni vrh – Planinarski dom “Aleko”. Dužina ove staze je 13 km, ukupni uspon 525m, najniža tačka 1800 m, najviša tačka 2290 m. Odlazimo gondolom do Planinarskog doma Aleko, jer put za kombi nije bio pouzdan zbog leda I snega na putu. Na planini Vitoši, samo 10 km od Sofije, na nadmorskoj visini od 1810 metara se nalazi planinarski dom ,,Aleko”. Sneg na nekim mestima staze je bio dubok a dobar deo staze se prtilo. Crni vrh (2290 m.n.v.) je najviši vrh Vitoše. Na njemu je veliki i od kamena zidani objekat. Posle kraće pauze, usledio je silazak istom stazom.
Drugog dana: polazak iz Samokova do Boroveca gde gondolom izlazimo do prevoja Jastrebec 2369m. Ostavljamo stvari u Hiżi ( domu ) Jastrebec i krećemo na uspon. Nastavljano ka Hiži Musala 2389mnv, gde se kratko zadržavamo . Idemo stazom pored Musalenskih jezera i dolazimo na deo gde se spajaju letnja i zimska staza na vrhu Paleca 2603m. Odatle idemo do zaklona Ledeno jezero 2721m, gde pravimo pauzu za završni uspon. Najzahtevniji i potencijalno najopasniji deo je od Ledenog jezera do vrha Musale, gde se penjemo zimskom stazom držeći se za sajle. Na ovom delu bilo je leda, naleta vetra, na mestima dubok sneg koji je prekrio rupe između stena podno Musale i bilo je potrebno precizno se kretati. Na vrhu nas je dočekao jak vetar i ledena kišica koja je kratko trajala. Posle fotografisanja, usledio je silazak istom stazom. Do samog završnog uspona imali smo dobro vreme, što je za ovo doba godine izuzetak. Vitoša i Rila su uvek nepredvidivi i mahom teški, kada su vremenski uslovi u pitanju.
Naziv Musala potiče iz perioda turske vladavine nad Bugarskom, od 14. do 19. veka. Ime je bilo privremeno promenjeno u Staljinov vrh od 1942. do 1962. u čast sovjetskog diktatora, da bi potom opet bio vraćen današnji naziv.U Bugarskoj već duže vreme postoji inicijativa određenih pravoslavnih krugova da se najviši vrh u državi, Musala, čije ime je tursko – arapskog porekla i znači “blizu boga / blizu Alaha”, preimenuje kao bi nosio ime najvećeg bugarskog sveca zaštitnika.”