Berba kukuruza u kolubarskom kraju uspešno se privodi kraju. Kukuruz je ove godine rekordno rodio, a ratare jedino muči u najavi niska cena kukuruza, od svega 14 dinara po kilogramu.
Poljoprivrednici rado cenu svojih proizvoda porede sa cenom kisele vode, pa tako i ovoga puta kažu, da im za flašu kisele vode u seoskoj prodavnici treba četiri kilograma kukuruza. A ulaganja su, naglašavaju velika.
Zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima, u svim fazama vegetacije, i primeni savremenih agrotehničkih mera, bila je ovo odlična godina za kukuruz, tvrde i ratari i stručnjaci.
Na pojedinim parcelama u Kolubarskom okrugu izmeren je prinos od preko 10 tona zrna po hektaru, a procenjuje se da će prosečan prinos ove jeseni ovde iznositi 5,5 tona zrna po hektaru.
“Rekordan rod kukuruza biće iskorišćen za proizvodnju silaže, ishrane za muzne krave i tov junadi po kojima je ovaj kraj poznat”, izjavila je za portal LAJKOVAC NA DLANU Snežana Stojaković Jevtić, iz Regionalne Poljoprivredne stručne službe u Valjevu.
U Srbiji je u odnosu na prošlu godinu zasejano stotinu hiljada hektara manje kukuruza, ali se ove godine očekuju veći prinosi zbog odličnog roda.
Prema podacima Republičkog Zavoda za statistiku, u Kolubarskom okrugu ove sezone pod kukuruzom je nešto preko 27 000 hektara, dok valjevska stručna služba tvrdi da ima sigurno preko 30 000 pod kukuruzom, od čega je svega 10 -15% na području lajkovačke opštine.
U Centru za poljoprivredu u Lajkovcu, stručnjak za ratarstvo Leposava Marković procenjuje da je prosečan rod kukuruza u lajkovačkoj opštini oko 5,5 tona po hektaru, što je na nivou proseka u Srbiji. Ako vremenske prilike posluže, berba kukuruza biće završena za desetak dana, nakon čega će ratari automatski krenuti u setvu ozimih žita, kako bi je obavili u optimalnom roku.
Uprkos prilično povoljnim subvencijama države i intenzivnoj podršci lokalne samouprave, setvene površine ratarskih površina su u trendu smanjenja, kako u lajkovačkoj, tako i u većini ostalih opština, pa je očigledno da moraju biti uloženi dodatni napori kako bi se poljoprivrednici stimulisali za povećanje obima proizvodnje. Ratari, koji su u našem kraju uglavnom i stočari, kukuruz koriste mahom za potrebe svog stočnog fonda, pa je njihova računica bolja, a oni koji bi ga prodali po ceni od 14 dinara, nemaju nikakvu računicu, zapravo su na gubitku.
Ipak, na području lajkovačke opštine, brojni poljoprivrednici svoju računicu nalaze, jer kukuruz seju za potrebe svog gazdinstva.
Dragan Đorđević iz Jabučja, koji ima i svoju živinarsku farmu ima preko 30 hektara po kukuruzom, Mile Milinović, takođe iz Jabučja, posejao je 30 hektara, dok ugledni stočar i najbolji poljoprivrednik na području lajkovačke opštine Aleksandar Jevrić iz Jabučja ima 15 hektara pod kukuruzom.
Jevrić kaže, da je primenio kompletnu agrotehniku pa očekuje i dobar rod kao i većina ratara jer kukuruz je, već sada je sasvim izvesno, rekordno rodio.
Ključni problemi ratara u vidu usitnjenih poseda, nedostatka sistema za navodnjavanje, dotrajale mehanizacije i još uvek u nedovoljnoj meri formirane navike da osiguravaju svoje useve i dalje su prisutni. Rešavanje tih problema bi doprinelo da imaju proizvodnju na nivou evropskog proseka, a ona je još uvek duplo manja.
Zanimljivo je takođe, da najkrupniji ratari imaju svega po par hektara svoje zemlje, ali zato uzimaju na desetine hektara u zakup, kako bi podmirili potrebe za proizvodnjom kabaste i druge stočne hrane.
