MESEC BORBE PROTIV KARCINOMA

U kalendaru zdravlja, mesec mart je posvećen borbi protiv karcinoma. Šef onkologije sa palijativnom negom dr Aleksandra Milutinović, subspecijalista onkologije valjevske bolnice tim povodom je podsetila na aktivnosti njene službe i napomenula značaj borbe protiv karcinoma svih lokalizacija ne samo u martu već tokom čitave godine.

• Statistički pokazatelji nam ukazuju i pored svega što smo preduzeli, da je oboljevanje i dalje u porastu. Trudimo se svim našim snagama da malignitete stavimo pod kontrolu. Pružamo najrazličitije aktivnosti preventivnog oblika, ali i dalje nemamo dobre rezultate. Zašto ej to tako i gde nam je greška ima različitih zaključaka jer se svi nalazimo pred istim problemom. Ima poboljšanja u smislu našeg pozicioniranja kao zemlje gde smo sa nižih pozicija metodologija pristupa lečenju već sada na značajno boljoj poziciji nego prethodnih godina, ali ni to nije dovoljno da budemo u skladu sa zemljama iz okruženja – navela je dr Milutinović.

U kliničkoj praksi je očigledan porast oboljevanja, a zbog čega je to tako ima više uzroka, od posledica bombardovanja gde sada neke stvari dolaze kao manifestacija u smislu nekih novih oblika maligniteta, do toga da svakodnevno udisanjem nečistog vazduha i konzumiranjem hrane koja nije adekvatnog kvaliteta svakako ima dosta mogućnosti za razvoj novih malignih bolesti. Dr Milutinović je poseban akcenat stavila na našu ličnu odgovornost, tj. neodgovornost prema sopstvenom zdravlju, gojaznost koja je izrazito zastupljena u novijim generacijama.

• Svim našim preporukama i skrininzima utvrdilo se da je gojaznost jedan od uzroka razvoja maligniteta, naročito kod muške populacije. Abdominalna gojaznost govori u prilog porastu kolorektalnog maligniteta. Mi stalno ponavljamo kako se treba ponašati u zdravstvenom smislu, međutim odgovor samih ljudi je neadekvatan – zaključila je dr Milutinović konstatujući da je rezultat oboljevanje od maligniteta.

Ono što je važno naglasiti  jeste da naši pacijenti ne zaostaju u lečenju za pacijentima klinika tercijarnog tipa.Opšta bolnica Valjevo nalazi se u rangu zaista ustanova tercijarnog tipa i to je zaključak brojnih stručnih sastanaka za unapređenje oblasti onkologije sa palijativnom negom.

• Naša bolnica je prepoznata kao dobar metod rada koja u oblasti onkologije pokriva pacijente u svim segmentima. Počevši od dijagnostike koja je sveobuhvatna, ne zaostajemo ni u čemu, imamo skener, magnetnu rezonancu, mamograf. Imamo MR dojke što čak i neke tercijarne ustanove nemaju. Kada govorimo o malignitetima dojki imamo potpuno zaokruženu dijagnostiku jer se radi i CORE biopsija, to je iglena biopsija pod kontrolom ultrazvuka i tu uslugu retko ko od sekundarnih ustanova pruža. Dojku potenciram jer je čitav tim usaglašen i to dobro funkcioniše u praksi. Pacijent dolazi na klinički pregled, potom se upućuje na dodatne dijagnostičke procedure, po stizanju rezultata pacijent izlazi na interni konzilijum, kojim se moramo pohvaliti jer smo jedna od retkih ustanova koja ima svoj interni konzilijum. Pacijent kod koga se ukaže sumnja na bolest izlazi na interni konzilijum u sastavu hirurga, onkologa, radiologa, patologa. Svi zajedniči iznosimo mišljenje o stanju pacijenta i on se dalje upućuje na dodatne intervencije – rekla je dr Milutinović dodajući da je novina u lečenju onkoloških pacijenata individualizacija lečenja koja podrazumeva da svaki tumor ima svoju biologiju i lekari praktično više ne „pucaju“ iz svog naoružanja, već na osnovu histološkog nalaza i biologije tumora uvodi se terapija na koju će pacijent odnosno tumor odreagovati.

Jednom mesečno u bolnici gostuje veliki konzilijum iz Instituta za onkologiju i radiologiju, ali postoji mogućnost da se saradnja proširi i sa drugim klinikama. KBC „Bežanijska kosa“ je prepoznat kao referentna ustanova i u narednom periodu se može očekivati njihov gostujući konzilijum.

Dr Milutinović je nagalasila da citostatika ima dovoljno, a sve što nedostaje u saradnji sa kolegama iz apoteke u slučaju nestašica na nekom nivou što se dešava nevezano od bolnice, već generalno na nivou države, vrlo brzo se premosti problem i pacijenti sve dobiju na vreme.

• Pacijent kada dođe sa konzilijarnom odlukom za primenu terapije ne čeka dugo. U nekim sekundarnim i tercijarnim ustanovama se čeka i po mesec dana na terapiju, a naši pacijenti ne čekaju jedan dan. Mi smo spremni da ih prihvatimo istog dana, ali optimalan rok za primenu terapije je par dana i na uključenje se čeka tri do pet dana zbog svežih laboratorijskih nalaza kako bi se uključila prava terapija- rekla je dr Milutinović, dodajući da su sve kolege u službi edukovane i na stručnim usavršavanjima se prate sve novine u lečenju svih oblika maligniteta.

Što se tiče same organizacije službe nije bilo nekih bitnijih pomaka u odnosu na prethodni period i tu postoji problem jer je evidentno povećanje broja pacijenata, ali organizaciono nema povećanja kapaciteta, kao što nema ni povećanja kadra koji leči ljude. U službi radi 6 lekara i mali broj sestara. Po kapacitetima bolničkim je predviđeno 8 pacijenata da bude na palijativnoj nezi, 12 postelja je predviđeno da bude za hemioterapiju u hospitalnom delu onkologije, a u dnevnoj bolnici ima 20 postelja gde se pacijentima pruža terapija u dve smene. Dnevno ima više od 50 ljudi koji gravitira na hemioterapiji što je ogroman broj.

Dr Aleksandra Milutinović je na kraju uputila apel i  poziv svima u zajednici da prevencijom sprečimo nastajanje novih bolesti kao i da se stalno ponavlja priča koliko je bitno na vreme se javiti lekaru. Ona je navela da su buduće preporuke uvođenje sankcija za sve koji se ne odazivaju na skrining preglede. Zahvaljujući skrininzima sve je manji broj karcinoma dojke u velikim stadijumima. Cilj svakoga jeste otkrivanje bolesti u ranom stadijumu kada nije samo lečenje u pitanju već je visok procenat potpunog izlečenja bolesti. U toku su skrining programi za dojku, za grlić materice i kolorektalne organe. Preporuka za ljude koji nisu obuhvaćeni skriningom, je i to da karcinom pluća nije obuhvaćen skriningom jer je nažalost komplikovan za obuhvat, pa se preporučuje smanjenje i prekid pušenja, zatim smanjenje izloženosti štetnim materijama i uticajima neželjenim za zdravlje. Malignitet kože je takođe dosta zastupljen i tu su preporuke jasne.Kardiovaskularne i maligne bolesti su najzastupljenije pa se umreženim snagama i podrškom svih instanci mora pristupati rešavanju broja obolelih i lečenju bolesti na najbolji mogući način.