MORAMO BITI TU JEDNI ZA DRUGE

Opštinsko udruženje penzionera Lajkovac, kao važan segment svojih aktivnosti, neguje organizovanje akcija pomoći svojim članovima. Na listi prioriteta su svakako oni kojima je pomoć najpotrebnija.

Udruženje je upravo realizovalo jednu takvu akciju, koja odlično oslikava ovaj osetljiv vid njihove aktivnosti. Predsednik lajkovačkog Opštinskog udruženja penzionera Branko Perić i potpredsednik Dragan Ivanović – Svetski, uručili su u ime udruženja jednokratnu pomoć u prehrambenim i higijenskim artiklima penzionerki Ljubici Marković iz Bajevca.

Ljubica ima blizu 80 godina. Živi u usamljenoj staroj, oronuloj i neuslovnoj kući. Ima minimalnu porodičnu penziju. Sa njom u domaćinstvu živi 56.- to godišnja ćerka, koja ima zdravstvene probleme. I pored toga, i majka i ćerka su uvek bile spremne da svakome u selu pomognu u poljoprivrednim i drugim radovima, kada god ih neko pozove.

Meštani kažu, da Ljubica čim primi penziju, revnosno odmah ide da poplaća račune, pa za život šta ostane.

I ovog prohladnog zimskog dana, čerka je na poziv pomagala nekome negde u selu. To je jedina prilika da zaradi. Starica je bila sama na kućnom pragu. Ne žali se, dostojanstvena je u svojoj starosti i pod svom težinom života. Pripoveda, kako se sa svojim pokojnim mužem svojevremeno u Bajevac doselila iz okoline Valjeva. Kaže, da joj je ova, kao i svaka druga pomoć dobro došla:

” Svaka im čast! Zadovoljna sam. Pomognu i ljudi iz sela. Koliko ko može. Moramo biti tu jedni za druge. Kad ti meni valjaš, moram i ja tebi. Teško je kada nemaš sve što treba, kad nemaš svog čoveka,” kaže setno Ljubica koja je udovica blizu deceniju, dodajući da bi joj i ova oskudica u starosti bila lakša, da joj je muž još živ. Ni trunke žala za bilo čim materijalnim, samo za članovima porodice kojih tu više nema i zdravljem i snagom koji su s godinama sve slabiji.

Ne pominje da nemaju ogreva. Izađu po potrebi povremeno, nakupe granja okolo i malo založe.

Kompletna situacija je vrlo potresna.

Uglavnom samuju. Raduju se, kada im neko otvori vrata. Tako je bilo i ovoga puta. Predstavnike Opštinskog udruženja penzionera dočekala je sa radošću i osmehom, kao svoje najbliže. Po njihovom odlasku, dugo je stajala na pragu, sve dok ih nije izgubila iz vidokruga.

“Gledaćemo, da im pribavimo nešto ogreva”, rekao je nakon podužeg ćutanja, vraćajući se iz Bajevca, predsednik udruženja Branko Perić, obraćajući se svom saradniku Draganu Ivanoviću.

Related posts